ЗАШТО НОВИ ЗАКОН О РАДУ НЕ СМЕ ПРОЋИ ?
(у односу на „Нацрт Закона о именама и допунама Закона о раду“ – НОВИ ТЕКСТ )
1. Зато што би нам се применом решења из новог Закона о раду умањиле зараде! Наиме, новим начином обрачуна минулог рада, сменског рада, накнаде зараде за годишњи одмор, одсуства са рада на дан празника и плаћеног одсуства, као и новим начином обрачуна накнаде зараде у случају боловања или плаћеног одсуства због прекида рада до кога је дошло без кривице запосленог, доћи ће до умањења зарада запосленима и до 10% на годишњем нивоу. Имајући у виду да су нам зараде већ дужи низ година биле у реалном паду, да је инфлација стално била вишеструко већа од номиналног повећања зарада, овај нови удар на зараде који је предвиђен нацртом новог Закона о раду би још висе погоршао и овако очајан социјално- економски положај огромне већине запослених.
2. Смањење зарада је суштинска поставка на којој се темељи Нови Закон о раду. Наиме, укида се одредба из досадашњег Закона која гарантује „једнаку зараду за исти рад“. Уместо тога уводи се дефиниција „једнака зарада за једнак радни допринос“, чиме се заправо укида начело једнаке зараде за једнаки рад, јер је термин „једнак радни допринос“ сувише апстрактан и послодавац може да га тумачи како жели. Такође се уводи начело да послодавац има право да умањи зараду запосленог на основу радног учинка. Ово оставља могућност послодавцу да произвољно одређује недостижне радне учинке, те да на основу тога умањи зараду огромној већини запослених. Уз све ово, радна верзија новог Закона о раду је предвидела и укидање увећања зараде за сменски рад, тако да особе које раде по сменама неће више добијати увећање зараде од 26%.
3. Могућност да се ради непуно радно време. Ово по запослене може да има катастрофалне ефекте. Од сада ће 2 радника моћи да деле једно радно место, али ће радити по пола радног времена и примаће пола плате. У Србији се не може живети ни од целе просечне плате и неколико допунских послова које су људи принуђени да раде, а камоли радећи пола радног времена за пола плате.
4. Стравична је могућност по запосленог да му послодавац понуди анекс уговора о раду за рад са пола радног времена. Наиме, до сада је послодавац запосленом могао да понуди анекс уговора о раду који се односио углавном на премештање на други одговарајући посао или друго место рада код истог послодавца. Нови Закон о раду предвиђа да запослени који је до сада радио пуно радно време ( 40 часова месечно) добије понуду анекса да више не ради пуно радно време, већ пола радног времена (20 часова месечно). Ако запослени одбије да потпише поменути анекс уговора о раду послодавац има право да му да отказ. То значи да свако од нас запослених може да се нађе у ситуацији да му послодавац одреди да ће од сада па надаље радити пола радног времена, па самим тим примати и пола плате. Опет напомињемо да је у Србији немогуће преживети и са целом платом и два допунска посла. Замислите у каквој бисте се ситуацији нашли ви и ваша породица да уместо целе (свеједно бедне и недовољне) плате добијате половину? На шта би се свео ваш живот и егзистенција ваше породице у случају да овај Закон прође?
5. Законско решење о непуном радном времену омогућава послодавцу да радника ангажује онолико сати колико он сматра да му је радник потребан. Тако послодавац може да одреди да је за обављање неког посла потребно 5 сати дневно, иако, у стварности, тај посао захтева осмочасовно радно ангажовање. То значи да ће радник бити присиљен да се буквално „поломи на послу“ радећи за 5 сати целодневни радни задатак, а послодавац ће му уместо 8 сати плаћати само тих 5 или мање.
6. Продужавање рада на одређено време на 3 године. Ово је знатно неповољније решење од садашњег које је ограничавало рад на одређено време на годину дана. И до сада су послодавци овде показивали крајњи безобразлук и изигравали закон, а од сада ће то кршење закона да буде легализовано. Када ову одредбу удружимо са „агенцијама за привремено запошљавање“, долазимо до закључка ДА РАДНОГ ОДНОСА НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (СТАЛНИ РАДНИ ОДНОС) ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ. Сви ћемо бити без сталног запослења, вечито у страху и вечито уцењени од стране обесних послодаваца и тајкуна. Где је ту социјална сигурност радника?!
7. Важећим законским решењима послодавац је имао право да вас упути на рад код другог послодавца у одређеном временском периоду и под условима које закон дефинише. Важећи закон вам је гарантовао да ако вас послодавац упути на рад код другог послодавца ви имате право да примате зараду у висини оне коју сте примали код основног послодавца, ако је то за вас повољније. У нацрту новог Закона о раду ово право на задржавање повољније зараде је избрисано, те самим тим ваша зарада може бити значајно умањена. Наиме, по новом Закону о раду ви примате зараду коју примају запослени код послодавца код кога сте упућени, а она може бити значајно мања од оне коју сте примали код основног послодавца. То значи да вас ваш основни послодавац “изнајмљује другом газди” а да ћете примате плату како вам следује код “другог газде” . Замислите себе у ситуацији да вас послодавац упути на рад код “другог газде”, а да се ту заправо ради о предузећу које је неликвидно, у губицима, где радници месецима или годинама нису примили плату, које се можда налази пред стечајем…
8. Уводи се могућност да газда изнајми радника, као да је он машина или алатка, другом послодавцу, што се у новом закону приказује као „упућивање на рад код другог послодавца“. Овде је веома проблематична одредба у новом Закону о раду где се брише досадашње ограничење да „изнајмљивање“ радника другом послодавцу може трајати најдуже годину дана. У новом Закону уопште и не пише колико дуго може да траје ово „рентирање“ људских бића, па ће то тајкуни и несавесни послодавци сигурно да злоупотребе. Уз то, брише се одредба из досадашњег Закона по којој запослени који је „изнајмљен“ послодавцу није могао да има мања права од оних које је имао код послодавца који га је „дао у ренту“. То значи да на новом радном месту плата „изнајмљеног“ радника може бити дупло мања, услови рада далеко тежи, али ако одбије да буде „изнајмљен“, раднику престаје радни однос.
9. Послодавац практично може запосленом дати отказ кад год му се прохте. У реалном смислу, ако захтевате да вам послодавац омогући коришћење неког права које вам по закону припада, то може довести до моменталног отказа. Ово се у пракси од стране послодаваца и тајкуна може страховито злоупотребљавати.
КАКО ПРЕЖИВЕТИ НОВИ ЗАКОН О РАДУ?
ЗАТО НОВИ ЗАКОН О РАДУ НЕ СМЕ ПРОЋИ!
ПРИКЉУЧИ СЕ БОРБИ ПРОТИВ УСВАЈАЊА НОВОГ ЗАКОНА О РАДУ!
У Београду, 24.12.2013.год.
Живорад Мркић
Председник Новог синдиката здравства Србије
