ЧЕЛИК И СУЗЕ ИЛИ ПРИМЕР КОЈИ ТРЕБА СВИ ДА СЛЕДИМО
Драги пријатељи, чули сте сви и реаговали са много људске племенитости и топлих емоција. Говорим о вашим реакцијама на вест да је Штрајкачки одбор Новог синдиката Клиничког центра Србије ступио у штрајк глађу, борећи се против неправде, понижења, патње на послу и социјалне беде којој су данас изложени запослени у здравству Србије. Кажу штрајкачи глађу да више нису могли да подносе патње, јецаје и сузе нашег чланства, које свакодневно долази у наш Синдикат тражећи помоћ, заштиту и утеху … Нисмо могли више да трпимо људску бол, социјалну беду, тугу и сиромаштво нашег чланства. Нисмо више могли да трпимо ни професионално понижење, ниподаштавање нашег рада, осионост ‘руководилаца’, који не заслужују тај назив јер немају људско лице, већ зверску гримасу уместо њега. Зато је Нови синдикат КЦС кренуо у штрајк упозорења у Клиничком центру Србије, решен да се одупре, да се избори, да победи… Све за наше чланство, које и чини Синдикат. Међутим, колегинице и колеге из Штрајкачког одбора су учинили један судбоносан и непроценљиво вредан корак напред – ступили су у штрајк глађу. Прави, потпуни штрајк глађу и то испред канцеларије директора Клиничког центра Србије, да би све било видљиво и јасно, да би било очигледно да осим течности (вода и сокови…) не конзумирају ништа друго. Колико је била чврста њихова одлучност и пожртвовање говори изјава једне од учесница у штрајку глађу: ‘За мене није било дилеме. Или победа или моје физичко нестајање. На то су ме обавезивале сузе. Сузе нашег потлаченог чланства које гледам свакодневно. И сузе и јецаји наших колегиница (…а и колега…) које су нас испратиле до улазних врата у управну зграду КЦС када смо објавили да ступамо у штрајк глађу!’ Боже благи! Сузе и челик! Сузе потлаченог и напаћеног чланства и учесника у протесту и челична воља учесника у штрајку глађу да истрају до краја! И победише… Победише сузе и челик – заједно. Хвала онима чије су емоције биле тако узвишене да су заплакали, схвативши да се њихове колегинице и колеге жртвују за њих штрајкујући глађу. Још већа захвалност јунацима из Штрајкачког одбора и њиховој челичној вољи да издрже коначну патњу и изложе своје здравље и свој опстанак ризику, за своје саборце, своје колеге. На крају, победа. Моја рука је потписала споразум којим смо победили у овом штрајку, али споразум је НАПИСАН сузама колегиница и колега и челичним пером непоколебљиве одлучности штрајкача глађу из Штрајкачког одбора нашег Синдиката. ПОБЕДА ! Радници Србије, запослени у здравству или било где, у било којој грани и професији, ово је пример који треба следити! Борите се бескомпромисно! Будите спремни на жртву! И ПОБЕДА ће припасти поштеном радном народу. Доста нам је више пораза! Време је за ПОБЕДЕ! Време је да схватите да имамо само једни друге, своје колегинице и колеге, другове са посла. Следите пример Штрајкачког одбора Новог синдиката КЦС! Јер, време је за ПОБЕДЕ!
Живорад Мркић, председник Новог синдиката здравства Србије
