Првомајски проглас

Зашто раднички покрет широм планете прославља 1. мај? Зар је то, уопште, потребно објашњавати? Ми мислимо да јесте. Велики број грађана Србије не познаје довољно корене првомајских празника. Наиме, да познају суштину првомајских догађаја – вероватно би радни људи у Србији схватили да је ”празновање” 1. маја на ”уранцима”, уз печење, пиво, прасетину и роштиљ сасвим непримерено трагичној природи догађаја које обележавамо.

1. мај се прославља као празник борбе и достојанства. Он је сећање на страшне догађаје у Чикагу, у току маја давне 1886. год. Сећамо се мученика чикашких првомајских протеста који су стрељани и вешани зато што су тражили осмочасовно радно време, право да могу да преживе и достојанствено живе од свог рада, право да радници буду поштована и уважавана људска бића – јер на својим плећима носе развој и добробит читавог света. Из дубоког поштовања према нашим друговима, радницима, мученицима које је реакција пострељала и повешала, ми припадници Света рада широм планете обележавамо 1. мај као Дан међународне радничке солидарности. Сећамо се тога дана не само узвишених жртава палих за наша права и достојанство у Чигагу пре више од 120 година, већ свих оних небројених милиона радника и мученика који су пали као жртве реакције и тирана кроз све векове борбе за социјалну правду и истинску демократију. Те су жртве страшне и огромне, то су узвишене и незаборављене жртве.

То је разлог што за 1. мај Свет рада протестује и демонстрира, поносно и борбено, широм Европе, широм света… Биће ”врело” и за овај 1. мај у Атини, Паризу, Берлину, Сиудад Мексику, Њу Делхију … свуда. Искалиће Свет рада своје огорчење и свој бес против авети неолибералног капитализма, против новог империјализма, против суровог неоколонијализма који гази земље и народе! Устрептаће крик маса, и овог 1. маја, против разарајућег неолиберализма који сурово раздире друштвену потку делећи људе у само две касте: оне који имају превише и оне који немају ништа! Трешће се планета од урлика против социјалне неправде и сурове истине да са једне стране имамо децу која умиру од глади, а са друге стране појединце богатије од читавих континената.

А Србија? Па… биће уранака, вртеће се прасићи и јагњићи, роштиљаће се уз пиво на неком излетишту. Ако буде киша и невреме – све то само у кућним условима. Радници у Србији су изгледа задовољни. Немају разлога за протест. Ма, какви штрајкови и демонстрације?! Овде је ”слика једна неописива”. Све О.К. Тачка.

Гротескно је и просто скарадно да, на дан када се читав свет са огорчењем и борбом сећа жртава и мученика који су пали да би тај исти свет био бољи, ми овде у Србији тај дан ”прослављамо” ждрањем и банчењем. Шта? Имамо разлога за славље? Имамо повод за прославе и весеље?
Јадна, понижена, распродата, уништена, опустошена, опљачкана, колонијализована, бедна и незапослена Србијо – шта ти славиш? Зашто приносите ”жртве” од прасића и јагањаца за 1. мај? То није потребно. За 1. мај је пало довољно људских жртава! Радничка Србијо, ти имаш све, али буквално све разлоге за генерални штрајк, за општи протест, за социјалне демонстрације највишег степена! Хоће ли неко да оповргне ову тврдњу?

Изађи из роштиљског дима, да ти се разбистре и очи и разум! Заузми своје место тамо где припадаш – у протестној првомајској колони!
Видимо се за 1. мај 2011.год., тачно у подне, Трг Димитрија Туцовића – ”Славија”, Београд.

Удружени синдикати Србије ”Слога” – Жељко Веселиновић с.р.
Полицијски синдикат Србије – Вељко Мијаиловић с.р.
Нови синдикат здравства – Живорад Мркић с.р.

Уколико вам се свидео чланак поделите са пријатељима