Наше примедбе су начелне и суштинске, уопште не видимо разлоге и потребу да се доноси овакава закон. Није нам јасно која је потреба за доношење посебног закона којим би се уредила права, обавезе и одговорности из радног односа запослених у јавним службама кад је та правна проблематика већ уређена Законом о раду. Који су разлози да Влада РС изопштава запослене у јавном сектору из радно правног система РС који је успостављен Законом о раду?
Законом о запосленима у јавним службама РС би донела посебан, у суштини специјалан закон, који би представљао посебан закон о раду само за запослене у јавним службама. Нови синдикат здравства Србије сматра да би се оваквим законодавним решењем запослени у јавним службама ускратили за читав низ права из радних односа које им гарантује Устав РС, ратификоване међународне конвенције , Закон о раду и важећи колективни уговори. Поготово сматрамо правно неприхватљивим практично поништавање правног института уговора о раду, које би настало доношењем оваквог закона. Наиме грађанима Србије је гарантовано да потписивањем уговора о раду са послодавцем уређују своја права обавезе и одговорности настала из рада и на основу рада, да је одређен послодавац код кога ће радити запослени, послове које ће запослени обављати, место рада у коме ће се послови одвијати, услови радног времена, дневног, недељног и годишњег одмора, распоред рада, права које запослени црпи из општег акта који је код послодавца на снази (колелктивни уговор или правилник о раду). Овим законом и његовим евентуалним доношењем би се потрли сви уговори о раду у јавним службама. Као правни институт уговор о раду настаје као израз слободне воље запосленог и послодавца и њихове сагласности у вези права обавеза и одговорносто како запосленог тако и послодавца. Ове слободне воље, а самими тим и слободна воља и сагласност заопосленог да ради за одређеног послодавца под одређеним условима би се усвајањем закона поптпуно потрло. Права, обавезе и одговорности би се уређивали одлуком оснивача а запослени би се свео на објект експолатације без икаквог права на изношење свог става и мишљења у вези измене услова рада. Запослени више не би ни знао за ког послодавца ради јер би оснивач могао да га распореди код били ког послодваца и на било које послове у оквиру гране или сектора.
Радно право карактерише јединственост циљева као што је социјална правда и радно-социјални мир, такође јединственост у погледу основних радних права како индивидуалних тако и колективних. Самим тим су Законом о раду уређени радни односи свих запослених независно од врсте послодавца на јединствен начин. Сматрамо да закон о запосленима у јавним службама треба одбацити у целости. Наиме оваквим законом запослени у јавним службама биће стављени у неравноправан положај и дефакто дискриминисани.
Овим путем Вас обавештавамо да ће Представници Новог синдиката здравства Србије учествовати у јавној расправи која се одржава 04.09.2017.г., у Београду са почетком у 10 часова.
У Београду,01.09.2017.г.
Мирослав Цветковић
Потпредседник Новог синдикат здравства Србије
