– Председницима синдикалних организација НСЗ;
– Председницима Територијалних организација;
– Чланству
Предмет: Обавештење о отпочињању спровођења „Процеса рационализације“ у здравственој делатности.
Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката, на жалост, почело је.
Додуше, то што је почео поступак „смањења броја запослених“ у здравственој делатности није никакво изненађење, барем не за Нови синдикат здравства Србије. Крајем јула ове године одржана је ванредна и експресна седница Народне скупштине на којој је усвојен Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору. Сагледавши тешке последице које ће усвајање овог законског предлога имати по запослене у здравству ( као и у целом јавном сектору), наша синдикална централа се обратила Иницијативом свим посланичким групама у Народној скупштини. Наведеном Иницијативом захтевано је од посланичких група да одбаце овај штетни, антираднички и нехумани законски предлог. Организовали смо и конференцију за медије, где смо указали на социјално катастрофалне и друштвено штетне ефекте законског пројекта. На жалост, изостала је подршка других синдиката ( били су на „дебелом“ годишњем одмору) , јавности као и самих запослених у јавном сектору. Труд Новог синдиката здравства Србије је био неспоран. Жао нам је што је изостала адекватна подршка најшире јавности и струке нашој Иницијативи.
Такође, не можемо рећи да смо изненађени и затечени. Представници Владе, укључујући и ресорног министра Лончара, више пута су путем медија стављали најширој јавности до знања да од августа месеца 2015.г. почиње процес „рационализације“ броја запослених у јавном сектору, па самим тим и у здравству. У низу од следећих неколико година 2015., 2016., 2017.,2018.г. перманентно ће се „рационализовати“ број запослених у здравству. То значи да ће нас сваке године бити све мање и мање, поштоване колегинице и колеге. Дакле, ако ове године останете на послу, не значи да ћете следеће бити у радном односу.
Закон је одредио да ће се актом Владе Републике Србије, за сваку календарску годину, одређивати максималан број запослених у јавном сектору, па самим тим и у здравству. Такође, Закон је одредио да несрећници који те године остају без посла морају бити отпуштени најкасније до 30. јуна за сваку календарску годину.
Запослени у здравству, према нашим сазнањима, различито реагују на одредбе овог Закона. Колико ми можемо да сагледамо, значајна већина запослених у здравству је забринута, заправо преплашена могућношћу да у овој и овако тешкој економској и социјалној ситуацији још остану и без посла. То би за њих и њихове породице била лична и егзистенционална катастрофа. У земљи где ни млади, потпуно здрави, са мастер дипломама не могу да се запосле – каква је тек шанса особе од 50 или 55 година, са средњом школом и озбиљним хроничним болестима зарађеним на радном месту?!
Приличан проценат наших колегиница и колега се понаша као да се све ово њих не дотиче. Вероватно се држе логике : „Нећу ја ваљда да будем у тих 4 000 отпуштених у здравству.“
Приличан је број и оних који се понашају као да се све ово не дешава, као да живе на „планети малог принца“ или као да жмурење помаже против мрака. Овакво понашање приличи деци, али одраслим особама, тешко…
Треба опет нагласити да је ово процес који ће трајати неколико година. Ако сте потребни ове године као запослени у јавној здравственој установи, може се десити да то не будете следеће године када РФЗО склопи уговоре са приватним поликлиникама и болницама, или када уместо вас ангажују приватника који пружа „сервисне услуге“. Ми смо тек на почетку рационализације, замислите какав ће бити крај за неколико година!
Постоје и колегинице и колеге који једва чекају отпочињање процеса „рационализације“, и које поготово занимају могућности из чл. 21. Закона. Овај члан се односи на запослене који се путем анкете изјасне (или су се изјаснили) да пристају на добровољан раскид радног односа. Њима су остављене различите могућности:
1. да добију новчану накнаду у висини 1/3 просечне плате у последња три месеца, односно 1/3 просечне зараде у Републици Србији ако је то за њих повољније, увећање за 30% за сваку годину рада у јавном сектору, за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје више од две године до испуњења услова за пензију;
2. у висини 6 просечних зарада у Републици Србији, за запослене којима на дан престанка радног односа недостаје до две године до испуњења услова за пензију;
3. у висини 4 просечне зараде у Републици Србији, за запослене који на дан престанка радног односа испуњавају услове за превремену старосну пензију у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
За ове могућности су заинтересоване колегинице и колеге који су близу пензији (да би избегли да буду проглашени за технолошки вишак – вишак запослених), а добрим делом и колегинице и колеге које имају друге животне опције, алтернативна занимања или се , на пример, баве пољопривредом или неком другом производњом. Наиме, Влада Републике Србије је умањењем зараде за 10%, умањењем исплате за минули рад, погоршањем услова рада, недовољним бројем извршилаца и превеликим радним оптерећењем на послу, код ове групације запослених избрисала било какву мотивацију да уопште раде у јавном сектору, штавише цео овај „пројекат“ се финансира из тих средстава ( стоји у Закону). То је била једна од намера свих ових мера Владе РС.
Колегинице и колеге, свакако да се поставља питање шта са онима који немају неку другу професионалну или животну опцију, чији су чланови породица запослених у предузећима која су давно пропала, који више немају ни оца ни мајку пензионера да им „донира“ понешто од цркавице која се зове пензија.
Став Новог синдиката здравства је да оваквом развоју догађаја и оваквој политици Владе Републике Србије треба пружити отпор. Сматрамо да ће дугорочне последице сукцесивног отпуштања у здравству, које ће очито трајати низ година бити веома тешке, како за запослене у здравству који су остали без посла и којих ће бити све више, тако и за њихову децу, брачне другове и остала од њих финансијски зависна лица.
Синдикат је из принципијелних и суштинских разлога,а на основу досадашњег искуства, против спровођења овог Закона, поготово што се могу десити злоупотребе и малверзације, односно да посао задрже и сачувају партијски кадрови, страначки послушници и апарачики директора установа, а да заиста вредни и професионални кадрови остану без посла.
Што се тиче личне одлуке сваког запосленог у здравству, појединачан савет не можемо дати никоме, јер само појединац зна своју личну, породичну, финансијску и укупну социјалну ситуацију. Та одлука је на свакоме од нас.
Када се о Новом синдикату здравства ради и његовим синдикалним организацијама сматрамо да је потребно супротставити се смањењу броја запослених у здравственим установама, јер у овом моменту ми имамо мањак кључних кадрова и недовољан број запослених на многим позицијама, у односу на Правилник о општим условима за обављање здравствене делатности.
Нови синдикат здравства је у поступку израде планова за непосредне активности.
У прилогу: циркуларни документ Министарства здравља РС бр. 112-01-955 од 04.09.2015.г.
У Београду, 09.09.2015.г. Живорад Мркић,с.р.
Председник НСЗ
