Окружница Председника Новог синдиката здравства Србије

-Председницима синдикалних организација НСЗ;
-Председницима Територијалних организација НСЗ;
-Чланству

Предмет: Окружница Председника Новог синдиката здравства Србије од 28.08.2013.год.

Поштоване колегинице и колеге,
дозволите да вам упутим синдикални и колегијални поздрав.

Претпостављам да је одређен број вас на више него заслуженом одмору, међутим исто тако нам је свима познато да је у здравству рад непрекидан и континуиран, те да сте ви који тренутно обављате радне дужности преоптерећени и вероватно веома уморни. Свакако да су ово преоптерећење и умор последице хроничног недостатка кадрова у здравственој установи, а тек онда сезонска реалност годишњих одмора. Хроничан недостатак кадрова у здравственим установама, што је у потпуној супротности са Законом о здравственој заштити и подзаконским актима, представља дугогодишњу „стратешку политику“ Министарства здравља, којој се не види краја.

Свакако вам је познато да је продужен рок важења Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија, са проширеним дејством ( „Сл.гласник РС“ бр. 36/10, 42/10 и 46/13), тако да ПКУ важи до 31.10.2013.год. До овог продужења рока важења је дошло због застоја у преговорима за закључивање новог Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач РС, па имајући у виду да је истицао рок важења ПКУ решено је ( на седници Преговарачког тима Владе и синдиката одржаној 25.06.2013.год.) да се дејство важећег ПКУ продужи до 31.10.2013.год., у складу са чланом 263. Закона о раду. Познато вам је да је на основу члана 257. Закона о раду министар рада, запошљавања и социјалне политике РС својевремено својом одлуком проширио дејство Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је оснивач Република Србија на све запослене и послодавце у здравственој делатности Републике Србије. У том смислу, ова информација о продуженом дејству Посебног колективног уговора је од значаја за све нас који смо запослени у здравственој делатности и то без обзира ко је оснивач здравствене установе и о ком облику својине се ради. Полазећи од чињенице, коју базирамо на члану 2. став 1., Посебан колективни уговор се непосредно примењује у свим ситуацијама када су решења из њега боља него решења из Закона о раду, колективног уговора код послодавца или Правилника о раду, односно Уговора о раду. Ово је важан правни постулат (‘Ин фаворем лабораторис’) и има непосредне ефекте на права, обавезе и одговорности нашег чланства. Да поједноставимо, све што је боље из Посебног колективног уговора у односу на Закон или Појединачни колективни уговор, примењујте непосредно у односу на сваког нашег члана.

Свакако да је приличан проблем питање шта ће бити са Посебним колективним уговором после 31.10.2013.год. јер постоје притисци од стране Министарства здравља, као преговарачке стране, да се у нови колективни уговор унесу решења која су за запослене неповољнија од решења из важећег Колективног уговора. То оставља један значајан простор да сви будемо на опрезу и у стању једне конструктивне забринутости, а везано за укупно стање радничких права у Републици Србији као и социјалне сигурности, сталности запошљења и права на рад.

Вероватно вам је познато да је наша синдикална организација – Нови синдикат Клиничког центра Србије одржао је дана 22.08.2013.год. конференцију за медије: ‘Ко уништава Клинички центар Србије? Клинички центар Србије – Апокалипса данас’. Представници Новог синдиката КЦС су на овој конференцији изнели низ аргумената, уз адекватне доказе, који показују невероватан ниво злоупотребе службеног положаја, наношења штете установи и кршења људских права запослених од стране директора КЦС-а Миљка Ристића и олигархије која противзаконито руководи Клиничким центром Србије. Сматрамо да сваки наш члан, сви запослени у здравству Србије треба да погледају видео-снимак са конференције за медије на: YОУТУБЕ – Ко уништава Клинички центар Србије? Ствари су веома јасне, не ради се о катастрофалној ситуацији само у Клиничком центру Србије, ради се о стању у здравству Србије, од Суботице до Врања! Ситуација је свуда иста, понегде и гора… Гледајући и слушајући причу о КЦС-у, врло лако ћете препознати стање у здравству Србије, у вашој сопственој здравственој установи, укупно друштвено стање у Србији у овом времену. Зато апелујемо на вас да позовете колегинице и колеге, рођаке и пријатеље, познанике и комшије … да погледају снимак конференције за медије Новог синдиката КЦС, да истина не би остала сакривена.

Баш као што су радиле и претходне Владе РС и актуелна Влада се понаша као непријатељ Света рада, а пријатељ домаћег тајкунског и белосветског капитала сумњивих намера. Влада истиче „аргумент“ да је важећи Закон о раду опет „крив за све, одговоран за незапосленост, да растерује страни капитал и инвеститоре, ствара неадекватно правно окружење за страна улагања, спречава тако диван и светао пут у европску будућност…“. Ми морамо напоменути да су многа решења из садашњег Закона о раду заправо реакционарна и антирадничка, али могуће их је учинити још горим…Ако један познати новобогаташ изјави:“да му је теже, у правном смислу, да да отказ раднику, него да се разведе од жене“ он очито говори потпуну неистину. У задњих 5 година више од 350 хиљада људи је остало без посла. Да ли је важећи Закон о раду био препрека за ову социјалну трагедију, за ово отпуштање епских размера? Очито да није. Свакоме од нас послодавац може да откаже уговор о раду на пример „…ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца..“ или ако „…услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла..“. Знате ли шта се све под ово може подвести, знате ли шта из ових неколико дефиниција из члана 179. Закона о раду може у пракси да се измисли, или формално прикаже као разлог за „законити отказ уговора о раду“? Постојећи Закон о раду је увео безбројне могућности да се запосленоме да „законити и основани отказ“ уговора о раду. Уз то, уведене су категорије непуног радног времена и упућивања на рад код другог послодавца, не као израз сопствене воље и сагласности запосленог и послодавца, већ као једнострана воља послодавца у одређеним ситуацијама које закон прописује. Шта би у суштини значило доношење новог Закона о раду? Ако би смо могли да одговоримо на најједноставнији начин, то би било наше претварање од радника у робове. Очигледне су намере садашње Владе Републике Србије да предлогом новог Закона о раду потре и остатке задњих остатака права радних људи, уништи чак и могућност социјалног дијалога, укине рад на неодређено време, рад за стално – важну цивилизацијску тековину европског континенталног права, избрише свако ваше право да се буните, жалите и захтевате да будете заштићени од неправде као и лоших и неприхватљивих услова рада, да разбије и ово мало правих синдиката што је остало у мору квинслиншких и продатих такозваних ‘синдиката’… Дакле, треба да ћутите, радите и трпите да би домаћим и белосветским буржујима било сваке године све боље и боље и где би ваша социјална беда и сиромашан и чемеран живот ваше деце били основ за још веће богаћење оних који су, свеједно, већ и сада пребогати. И свакако, немојте да заборавимо „социјалне програме“.

ММФ нам већ сада броји главе и одређује колико нас треба да буде, у социјалном смислу, посечено отказима. Они за сечу отказима користе плеоназме као „ реструктуирање, рационализација, већа флексибилност рада и послова, отвореност тржишта рада…“. Међутим, иза свега овога стоји једна тврда и сурова реч: отказ! Добити отказ у данашње време је готово равно социјалној смрти и директном угрожавању егзистенције запосленог и породице коју запослени издржава. И ако будемо потпуно ћутали, ако пристамо да клекнемо и да пољубимо лаковане ципеле међународног и домаћег олоша који нам кроји судбину, ако будемо понизно сагнули главе и поред чињенице да се нашим ћеркама једино нуди да буду „пословна пратња“, а нашим синовима да буду „боди-гардови“ истог овог олоша и тајкуна, па и ако пристанемо да више не будемо људска бића и да трпимо ама баш свако понижење, увреду и иживљавање које над нама на радном месту спроводе – будимо сигурни да то не значи да нас неће пресећи сабља „рационализације, реструктуирања, веће флексибилности рада…“

Као што вам је већ познато, колегинице и колеге, већ су у току завршне радње за доношење новог Закона о штрајку. Комотно га можемо назвати Закон против штрајка. Видите, прво доносе Закон који треба да вас онемогући да протествујете, демонстрирате и штрајкујете против најављеног новог Закона о раду, а затим ће се донети и сам Закон о раду, у условима наметнуте тишине, апатије и одсуства било каквог отпора. Очито су садашњи властодршци добро научили лекцију из октобра 2001. Год., када је покушај тадашње ДОС-ове Владе да усвоји један потпуно антираднички Закон о раду изазвао заиста масиван генерални штрајк у Републици Србији. Они међу вама који су имали привилегију да учествују у генералном штрајку 2001.год., сигурно се добро сећају тадашње велике борбе радничке класе у Србији за заштиту својих елементарних људских права из области рада.

Међутим, морамо себи поставити једно друго суштинско питање. Чак и да не буде никакве отворене репресије у односу на запослене у Републици Србији, чак и да не буде полицијских кордона, пендрека и сузавца, па и ако власт не искористи монопол силе која јој стоји на располагању, ХОЋЕМО ЛИ ИЗАЋИ ДА СЕ БОРИМО ЗА БОГОМ ДАНО ПРАВО ДА ЖИВИМО, РАДИМО И ПОСТОЈИМО, ЗА НАШУ ДЕЦУ, ЗА НАШЕ ПОРОДИЦЕ, ЗА НАС САМЕ, ХОЋЕМО ЛИ СЕ БОРИТИ КАО ЉУДИ, ИЛИ ЋЕМО ДОПУСТИТИ ДА НАС КАО БЛЕДЕ СЕНКЕ, ТИХО ОДВЕДУ У МРАК?

Наше мишљење је да у одговору свакога од нас, баш у одговору на ово питање лежи суштина свега што ће се десити до краја године, у данима, недељама и месецима који су испред нас. Сви смо свесни да не доносе законе да би било добро нама, него њима. Сви смо свесни да ће многи од нас, па зашто не и ми сами, ви који ово читате, било ко из наших редова бити проглашен ‘вишком’ у процесу ‘рационализације’ и ‘реструктуирања јавних служби’. Знамо већ сви да управо они који тренутно урушавају здравствене установе и својим корупционим радњама уништавају и последње остатке угледа јавног здравственог система, да су управо они највећи заговорници ‘реструктуирања, рационализације, јавно-приватног партнерства, тржишних принципа…’. они су и кривци и заговорници – проблем је што ћемо цену платити ми !
Дакле, имаће ко да поведе у борбу. Ако нико други, Удружени синдикати Србије ‘СЛОГА’, Нови синдикат здравства Србије и Полицијски синдикат Србије сигурно ће да поведу. Верујемо, а већ има и отворених најава, да ће и други синдикати, па и ‘велике’ синдикалне централе учествовати у борби против новог Закона о раду. Можда је већи проблем питање:’Хоћемо ли се борити као људи, или ћемо допустити да нас као бледе сенке, тихо одведу у мрак?’.

Вероватно ће непосредна будућност показати да су све борбе које је радни народ у Србији водио у више од 25 година биле борбе за интересе, привилегије и благостање неког другог, а не радних људи и њихових породица.

Вероватно ћемо за неколико месеци схватити да су се изређале све могуће политичке и остале опције, да смо били гласачка машина и зној и крв на демонстрацијама за нечије туђе интересе, да су на нашим плећима настајале само нове олигархије богаташа и тајкуна – који су нас учинили сиромашнима и пониженима, на крају када и актуелна власт покаже истинско лице и пут према „новом запошљавању“ утре десетинама хиљада новоотпуштених и очајних, ваљда ћемо онда схватити… Требали би смо, напокон, да схватимо да је давно прошло крајње време да се боримо непосредно за своју добробит, за добробит својих породица, за бољитак оне тихе већине која ћути, не гласа, не бори се, тихо мрмља и у себи протестује, чекајући да се појави снага која ће да их организује, поведе, која ће са њима да се бори, да се и избори, а да их на крају не изда и прода. Ми верујемо и радимо напорно на томе да у оквиру ово мало синдикалног и радничког покрета што је претекло у Србији а остало честито, нађемо онај кадровски темељ и онај идеолошки траг који није сасвим избледео, те да на њему покушамо да подигнемо основе једне нове организације која ће служити само свом чланству, само свом народу, свим поштеним и честитим грађанима, само својој земљи.

Нормално да укупна ситуација у држави коју смо пробали да у кратким цртама опишемо има свој застрашујући и поражавајући одраз у здравственој делатности. На челу многих здравствених установа су нељуди, кадровски рестлови, „коц и конопац“…Као да су директори здравствених установа њихови заменици и помоћници бирани по најмрачнијим правилима негативне селекције, људи истренирани за притиске, терор и застрашивања, тако далеко од идеализоване слике проевропских менаџера за које се у јавности издају. Само су погоршали неиздрживе проблеме у здравственој делатности које су корисницима здравствених услуга и запосленима у здравству оставиле раније владајуће гарнитуре. Правни хаос, непоштовање закона, вршење кривичних дела у вези са дужностима које обављају, деспотизам, охолост и агресивност, корупција на свим могућим нивоима и свих могућих степена градације, пустошење здравствених установа у кадровском и техничком смислу, финансијска пљачка, кршење права запослених по основу рада, кршење права пацијената на адекватно и правовремено лечење, намештени тендери и финансијске малверзације, мобинг и узнемиравање, злостављање запослених, прогон представника Новог синдиката здравства…
Пошто ово иживљавање више не можемо (… а и нећемо!) да трпимо и подносимо, дакле – време је за АКЦИЈУ!
Нови синдикат здравства Србије је увек био најбољи у свом природном амбијенту, у АКЦИЈИ! У Акцији смо се увек најбоље показивали, постизали најконкретније резултате, придобијали нове чланове за нашу праведну идеју, видели ко је вера – а ко је невера, чистили своје редове, јачали Синдикат.

У току месеца септембра ће се одржати седница Председништва Новог синдиката здравства Србије, а затим и Координациони састанак свих председника синдикалних организација НСЗ са Председником Синдиката. На овим седницама ћемо договорити даљи курс наших синдикалних активности, одредити приоритете у заштити интереса нашег чланства, договорити начин и време одржавања синдикалних акција, координисати са нашом синдикалном асоцијацијом – Удруженим синдикатима Србије ‘СЛОГА’. Време је за озбиљне договоре, озбиљне одлуке и озбиљне АКЦИЈЕ, колегинице и колеге. Познавајући вас, чланство и руководство нашег Синдиката, уверен сам да ће Нови синдикат здравства Србије дати свој пуни допринос у борби радног народа у Србији за своја угрожена права, за право на рад, живот, постојање и достојанство.

Синдикални поздрав, са солидарношћу!

У Београду, 28.08.2013.год. Живорад Мркић
Председник Новог синдиката здравства Србије

Уколико вам се свидео чланак поделите са пријатељима

Živorad Mrkić

Živorad Mrkić

Председник Новог синдиката здравства Србије

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *