У Србији… У Србији запослени радници, привремено запослени, незапослени радници, будући радници – садашњи студенти и школарци, у Србији очеви и мајке, бабе и деде који издржавају омладину без посла, мученици из “предузећа у реструктуирању”, стечајни очајници са стечајним управницима, у Србији слушају грмљавину, пролом, урлик са небеса, побеснели вртлог који се зове “Закон о раду”.
Цела прича око овог Закона има своје добитнике, губитнике, врачаре, медиокритете, зацењене новинаре и ТВ водитеље исколачених очију и набреклих жила, па и савесне бранитеље синдикалне части, бурлески сличне промотере и режисере трагикомедије… И све би то било вредно хуке и буке, напада и одбрана, па
контранапада, медијског лудила, зацењене расправе и потпуног ниподаштавања, игнорисања, самурајке оданости, циркуса…
Да ми, овде у Србији, нисмо заборавили главну максиму наше стварности…
Власт, “велики”, моћни, новобогаташи, политички гуруи и апаратчици, кројачи наше мере, вајни послодавци, тајкуни, “добитници транзиције”, елитааа…Они законе не поштују.
Можда су рекорди у непоштовању закона, у њиховој злоупотреби и манипулацији постигнути баш када су у питању Закони о раду.
И важећи Закон је поштован само када су његове одредбе биле против радног народа, а у свим другим ситуацијама кршен, ниподаштаван, злоупотребљаван…
Овај нови Закон о раду ће имати још већи потенцијал у том смислу.
Ипак, можда ће помоћи у једној ствари. Прављен је да осакати синдикате. Да их ојади, да их нема. Али, можда је ту она “повратна ватра” коју творци ове законодавне морије нису очекивали? Остаће прави синдикати! Нема их много у Србији. Доста је овде “синдикалаца”- подрепаша политичких моћника, слуга “невладиних организација”, хроничних чланова управних одбора, људи са платних спискова тајкуна и “врлих послодаваца”.
Такве ће овај Закон да однесе, да утекну, да се завуку у јаруге сопствене мизерије…
Остаће они синдикати који се боре, који се не дају, који се не предају, које напред вуче идеја, вера, уверење да је могуће друштво социјалне правде, чак и овде код нас у Србији.
Тако ће један нов, лош, отрован Закон имати судбину сваког отрова – да постане противотров, ако постоје руке које смеју да хватају змије.
Нови синдикат здравства се већ 13 година бори са отровом који трује животе и будућност честитих радних људи и њихових породица.
Издржаћемо. Ми остајемо на ногама. У рингу. До краја. За све нас ! Ми не бацамо бели пешкир у ринг… Остаје нам само борба !
Све колеге заједно !
Живорад Мркић, председник Новог синдиката здравства
