Zdravstvene ustanove u Srbiji, leta gospodnjeg 2014.
Zaposleni brzo koračaju niz hodnike, panično se okrećući i skrivajući poglede pune straha.
Iz sala, ambulanti, soba za intervencije, sestrinskih i lekarskih soba, hitnih prijema i intenzivnih nega, bolesničkih soba, čuje se urlik, zavijanje, grohot i pretnje ”novovremenih” načelnika i načelnica, šefova odeljenja, glavnih sestara… Vrli novi svet! Novopostavljeni rukovodioci, zajapureni i raskrečeni, natakareni na previsoke štikle ili trospratne đonove, modrocrveni u licu od sile i obesti, urlaju na lekare, sestre, saradnike, spremače, ponižene i potlačene, pokazujući svu nedodirljivost svoga prevashodstva.
Dokazujući da za njih zakon u Srbiji ne važi, da su oni zakon, država, sud, partija…
U vreme ” štednje i racionalizacije”, u toku zacenjene kampanje u zdravstvenim ustanovama da se mora sve tenderisati i pravilno trošiti, a putevi svega znati, u nevremenu kada poštenim i nedužnim profesionalcima smanjuju mizeriju od plata, oni primaju u radni odnos nepotrebne kadrove, partijske restlove, šakolomce i krivošije, ljude sa kljovama i teškim nogama. Nazivaju ih ”menadžerima, nadzornicima kvaliteta, specijalnim savetnicima, posebnim timovima, nadzornim operativcima…”
Kaznena ekspedicija u zdravstvenim ustanovama.
Profesionalci, poznavaoci svoga posla, čestiti zdravstveni radnici, saradnici, nemedicinsko osoblje, klecavim korakom, na pihtijastim nogama koje ih jedva drže, sa dušom u nosu, a dostojanstvom u vilicama koje podrhtavaju, ulaze u dvorišta zdravstvenih ustanova kao da prolaze kroz kapije gulaga.
Ne idu ljudi da odrade svoj posao, već da odrobijaju svoj pakao.
”Ako nećeš da radiš, uzmi knjižicu – ima na biroju kol’ko ‘očeš ‘!”, trešte ”specijalni savetnici”, tako zorno nas upoznajući sa evropskim normama profesionalne etike, poštovanja prava zaposlenih i poslovnih kodeksa.
Čuveni profesori, docenti, subspecijalisti, omiljeni lekari pacijentima i poštovani učitelji novih generacija, prave lascindo duboke naklone i krive šije do zemlje pred ”novorukovodiocima, menadžerima i specijalnim savetnicima”, nesrvršenim srednjoškolcima, najlošijim studentima i partijskim transvestitima sa radnim stažom od 20 različitih partijskih knjižica.
Sestre. lekari zdravstveni tehničari, pravnici, spremači, tehničko osoblje, užasnuto gromoglasno ćute, pokrivaju usta da ne izleti neka reč slučajno, puste pokoju suzu od poniženja i nemoći i nagutaju regularnu dozu anksiolitika i antidepresiva…
Dragi, poštovani zaposleni u zdravstvu… Pored kaznene ekspedicije struku će nam potpuno uništiti, a javne zdravstvene ustanove pogasiti i preseliti u nevrat, ona manjina bitangi u našim redovima, sa kojima – na žalast – nismo mogli ili nismo imali snage da raskrstimo. Otimači, ”beli maroderi”, banditi koji od roditelja traže hiljadu evra za operaciju tumora jednogodišnjoj bebi, lekari-skretničari – koji od očaja izbezumljene pacijente teraju iz zdravstvenih ustanova preva milim privatnim klinikama na kojima mlate honorare, ”koleginice” sestre koje pacijenti satima ne mogu da dozovu, pa moraju da bacaju flaše sa infuzijama u hodnik da bi ih neko barem pogledao, zdravstveni tehničari koji svoje frustracije nisu smeli da istresu bilo gde drugde, već urliču na pacijente…
Ova OGROMNA MANJINA nečasnih zdravstvenih radnika zauzima ogromnu većinu medijskog prostora posvećenog zdravstvu, pa se stiče utisak da su gotovo svi zaposleni u zdravstvu Srbije gomila bandita i čovekomrzaca…
A, nije tako, znamo da je većina zaposlenih u zdravstvu čestita i trpeljiva.
Ali, šta to vredi, stvoren je medijsko-sociopsihološko-društveni odijum u kome prosečan građanin kaže: ”TO ŠTO IM SE DEŠAVA… ZASLUŽILI SU JOŠ GORE !”.
Suviše dugo se javni zdravstveni sistem u Srbiji organizovano uništava. Kao i sve ostale nacionalne institucije i društvene vrednosti. Lično smo svedoci barem četvrt veka uništavanja i istrebljenja svih važnijih društvenih institucija i vrednosti… Suviše dugo…
I… I šta nam je raditi?
Hoćemo li, kao do sada da ćutimo, trpimo i dozvoljavamo da se prema nama ponašaju kao prema štetnim insektima, državnom trošku i deficitu, nepotrebnom teretu.
Dvadeset pet godina, koleginice i kolege? Hoćemo li da ćutimo i trpimo do groba ? Onda će biti svejedno.
Hoće li sutra biti bolje, uz ”doprinos” našeg poniženja i mazohizma?
Da li vam je sada bolje što ste prestrašeni, poniženi i ućutkani?
Probudite se iz narkotičkog sna virtuelnog sveta i hipnotičkih orijentalnih serija i ”zvezdanih staza” televizija koje se koriste za socijalnu narkozu!
Podignutu glavu sablja teško seče, jer joj nije savila šiju !
Hrabrima, onima koji jurišaju na nebo i Bog pruža ruke, naučite nešto iz istorije, pobogu!
Novi sindikat zdravstva Srbije i Novi sindikat Srbije rade na jasnoj i nepokolebljivoj ideji jednog novog zjedništva, zajedničke borbe i nastupa one većine poštenih i čestitih, a sada nipodaštavanih i mučenih.
Vaš glas, vaša snaga, vaša kolegijalna podrška i pružena ruka nam treba da napravimo akciono udruženje svih žrtava tranzicije i neolibaralne okupacije, da izborimo pravdu za profesiju, za pacijente, za sve koji valjaju, za nas koji smo na strani dobra…
