Zdravstveni sistem u Republici Srbiji se nalazi pred potpunim urušavanjem!
Ovaj težak i neprijatan zaključak Novi sindikat zdravstva Srbije bazira na svom dugogodišnjem iskustvu delovanja u zdravstvenoj delatnosti, na činjenici da imamo razgranatu mrežu sindikalnih organizacija u svim segmentima zdravstvene delatnosti, kao i da u redovima našeg članstva deluje veliki broj vrsnih profesionalaca u zdravstvu koji su merodavni da daju valjanu analizu.
Sistem javne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji je dugogodišnja žrtva više Vlada i ministara koji su sprovodili i kreirali zdravstvenu politiku.
Javna zdravstvena delatnost u našoj zemlji predstavlja jedan od stubova društvenog sistema i od značaja je za svakog građanina, jer svi smo mi tokom životnog veka, u većoj ili manjoj meri korisnici zdravstvenih usluga. Mnogima od nas koji koristimo zdravstvene usluge, od kvaliteta i funkcionisanja zdravstvenog sistema direktno zavisi kvalitet života, stanje zdravlja, pa i sam život kao najviša vrednost.
Međutim, zdravstveni sistem se temeljito i sistematski uništava već decenijama. Uporno su se trudili da ga marginalizuju u društvenom, vrednosnom i ekonomskom smislu, da ga stave u kategoriju nekakve „potrošnje“, da on bude večita žrtva silnih racionalizacija i restruktuiranja. Uz to, zaposleni u zdravstvu su neizostavno stavljani u položaj socijalnih slučajeva sa marginalnim i uvek iznova okrnjenim zaradama, a taj je proces pogotovo došao do izražaja od usvajanja Zakona o platama zaposlenih u državnim organima i javnim službama 2001.godine. Neprekidno partijsko kadrovisanje kada su u pitanju rukovodeće funkcije u zdravstvenim ustanovama, večita negativna selekcija, prećutna legalizacija sukoba interesa i korupcije, odsustvo želje kod bilo kog ministra u zadnjih nekoliko vlada da se uhvati u koštac sa realnim problemima u zdravstvenoj delatnosti, doveli su do ruiniranja zdravstvenog sistema.
Šta više, ovaj katastrofalni proces je u zadnje vreme dobio na destruktivnosti i brzini. Danas u zdravstvenoj delatnosti imamo potpunu kadrovsku katastrofu, gde imamo zdravstvene ustanove koje rade sa nedostatkom od više stotina medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara u odnosu na važeće propise, bez neophodnih lekara specijalista tako da čitave specijalističke grane ne mogu da funkcionišu i strahovit nedostatak spremača i ostalog osoblja koje radi na održavanju higijene, što dovodi do poražavajuće činjenice da su nam bolnice postale legla intrahospitalnih infekcija i mutiranih multirezistentnih bakterija. To je dovelo do toga da je zdravstveni sistem u funkcionalnom i kadrovskom smislu postao neodrživ, odnosno da ne može da funkcioniše.
Normalno da potpuno nedovoljan broj lekara određenih specijalizacija, medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, kao i nemedicinskog osoblja, pokušavaju da sprovedu „nemoguću misiju“ pružanja zdravstvene zaštite građanima Srbije u uslovima kadrovske katastrofe, nedostatka osnovnih lekova i sanitetskog materijala, nekvalitetnih i neadekvatnih sredstava za održavanje higijene, pod pritiskom nesposobnih partokratskih rukovodioca, uz nelojalnu konkurenciju formalno zaposlenih osoba u javnom zdravstvenom sistemu koje su uz to potajni vlasnici ili suvlasnici privatnih ordinacija i klinika i kojima nominalno radno mesto služi za puko „regrutovanje“ pacijenata.
Kao da sav ovaj čemer u zdravstvenoj delatnosti nije bio dovoljan, nego je donošenjem novih budžetskih zakona za 2014.godinu, uništen i zadnji tračak nade da je bilo ko od odgovornih zainteresovan za normalno funkcionisanje i opstanak javnog zdravstvenog sistema.
Uvođenjem zabrana na prijem preko potrebnih novozaposlenih u zdravstvu, smanjivanjem zarada vrhunskim profesionalcima putem takozvanog solidarnog poreza, još većim i težim radnim opterećenjem i onako nedovoljnog broja zdravstvenih profesionalaca svih struka, praktičnim onemogućavanjem prijema u radni odnos nemedicinskih radnika, partijskim kadrovisanjem neslućenih razmera uz nastavak negativne kadrovske selekcije, dovelo je do toga da se jasno prepoznaju dve grupacije žrtava dugogodišnjih eksperimenata ministara zdravlja nad našim zdravstvenim sistemom.
Prva grupa čine žrtve – naši pacijenti, korisnici zdravstvenih usluga. Njima je strahovito otežano ili praktično onemogućeno da ostvare deklarativna ustavna i zakonska prava na zdravstvenu zaštitu koja bi bila valjana i pravovremena. Šta više, njih država i materijalno oštećuje uzimajući im prvo doprinos za zdravstveno osiguranje, a zatim ih praktično primoravaju da plaćaju dijagnostiku, terapiju i lekove do kojih ne mogu doći na vreme i adekvatno u redovnom postupku u zdravstvenim ustanovama.
Drugu grupu čine žrtve – zdravstveni radnici i svi zaposleni u zdravstvu, prisiljeni da zbrinjavaju ogroman broj pacijenata i sve težu patologiju sa potpuno nedovoljnim brojem zaposlenih, uz nedostatak osnovnih lekova, sanitetskog i potrošnog materijala, sa neispravnim ili poluispravnim medicinskim aparatima i sredstvima za rad, pod torturom i strahovladom političkih aparatčika u upravama zdravstvenih ustanova, zaposlene u zdravstvu možemo nazvati samo tim ispravnim nazivom, žrtvama. Uz to zaposleni u zdravstvu su izloženi jednoj relativno novijoj pojavi u svom svakodnevnom profesionalnom angažovanju i radu, a to je strah. Zlostavljanje, uznemiravanje i psihološki pritisak na radnom mestu su postali svakodnevica velikog broja zaposlenih u zdravstvenoj delatnosti. Zlostavljaju ih i zastrašuju lošiji i nesposobniji od njih – partijski postavljeni rukovodioci na svim nivoima upravljanja. Takvi rukovodioci vladaju strahom, jer je to sve što imaju uz očiglednu nekompetentnost, neprofesionalnost i oholost.
U vremenu kada govorimo o mogućnosti da javni zdravstveni sistem Republike Srbije doživljava potpuno funkcionalno urušavanje, normalno da se postavlja pitanje:
„Pa šta radi ministarka zdravlja“?!
Klinička ispitivanja lekova. Da, ministarka zdravlja se uglavnom bavi kliničkim ispitivanjem lekova i možemo reći da je jedan od lidera u toj oblasti. Očigledno je da je dobri odnosi sa multinacionalnim farmaceutskim mega-kompanijama daleko više zanimaju od zdravstvenog stanja naroda, funkcionisanja sistema zdravstvene zaštite i pružanja neophodnih usluga našim pacijentima.
Novi sindikat zdravstva Srbije poseduje dokaze u tom smislu i prezentovaće ih nadležnim državnim organima.
Novi sindikat zdravstva Srbije snažno apeluje na javnost naše zemlje da se u najvećem broju akciono pokrenemo i sprečimo interesne kamarile i oligarhije da potpuno unište možda najvažnije društveno dobro u javnom sektoru Srbije, a to je naš javni zdravstveni sistem.
U Beogradu 14.03. 2014.god.
Novi sindikat zdravstva Srbije
