Poštovane koleginice i kolege, članovi Novog sndikata zdravstva Srbije, zaposleni u zdravstvenom sistemu RS i privatnim zdravstvenim ustanovama, pred nama je 1.maj, međunarodni Dan rada i dan internacionalne radničke solidarnosti. U nekim krajevima sveta ovaj planetarni praznik biće proslavljen svečanim povorkama i u vedrom duhu, a u mnogim zemljama biće tradicionalno burnih i gromoglasnih protesta, suzavca, vodenih topova i „molotovljevih koktela“. Imajući u vidu globalnu ekonomsku situaciju, ovaj drugi način obeležavanja Praznika će verovatno biti dominantniji.
U Srbiji, koja je odavno postala socijalna jaruga u koju su propala sva radnička, ekonomska, socijalna, društvena, sindikalna i ostala prava radnih ljudi i njihovih porodica neće se, na žalost, desiti ništa spektakularno. Potlačeni, poniženi, ekonomski i profesionalno uništeni radnici Srbije su u stanju takve depresije i socijalne dezorjentisanosti da će ove godine, čak i ako bude lepo vreme, verovatno biti manje prvomajskih roštilja i prasića na ražnju, jer je meso poskupelo, a izvršitelji postali najčešći gosti. Možda će poneki od sindikata pokušati da obeleži 1.maj, ali to će verovatno biti urađeno veoma pažljivo, da se neko iz vlasti ili od poslodavaca slučajno ne bi naljutio.
Novi sindikat zdravstva Srbije će krenuti u protestne aktivnosti posle 1.maja. Neka nam praznični dani posluže da dobro razmislimo o svemu a pogotovo o našoj urušenoj i omalovaženoj profesiji, o našim platama koje umesto egzistencije omogućavaju samo čemer i glad, o tome da nas je svakim danom sve manje na radnim mestima jer traje neprekidni egzodus naših kolega koji traže spasa za sebe i svoje porodice, pa odlaze put Nemačke, Norveške, Emirata… Dajte da razmislimo o nasilničkom i ignorantskom ponašanju uprava zdravstvenih ustanova, o direktorima koji ne mogu da prihvate činjenicu da su zaposleni u zdravstvu i naši pacijenti ljudska bića, a ne njihovi sužnji ili predmet surove eksploatacije. Razmislimo mi koji smo odlučili da ostanemo ovde, u Srbiji, u njenom zdravstvenom sistemu. Razmislimo koliko smo pali, gde se nalazimo i šta nam spremaju.
Međutim, 1.maj je praznik radničkog ponosa i solidarnosti, samosvesti radnih ljudi i njihove vekovne borbe za bolji svet i za dostojanstvo ljudskog života. Zbog toga, posle 1.maja krećemo u akciju, u borbu za pravo naše ugrabljeno – kako se to divno peva u „Padaj silo i nepravdo“. Razloga za sindikalnu borbu ima mnogo, poznati su vam i potpuno ih je izlišno ponavljati. Zato se pripremite i zauzmite mesto u protestnoj koloni.
SREĆAN VAM 1.MAJ – MEĐUNARODNI DAN RADA !
Novi sindikat zdravstva Srbije
