Zašto radnički pokret širom planete proslavlja 1. maj? Zar je to, uopšte, potrebno objašnjavati? Mi mislimo da jeste. Veliki broj građana Srbije ne poznaje dovoljno korene prvomajskih praznika. Naime, da poznaju suštinu prvomajskih događaja – verovatno bi radni ljudi u Srbiji shvatili da je ”praznovanje” 1. maja na ”urancima”, uz pečenje, pivo, prasetinu i roštilj sasvim neprimereno tragičnoj prirodi događaja koje obeležavamo.
1. maj se proslavlja kao praznik borbe i dostojanstva. On je sećanje na strašne događaje u Čikagu, u toku maja davne 1886. god. Sećamo se mučenika čikaških prvomajskih protesta koji su streljani i vešani zato što su tražili osmočasovno radno vreme, pravo da mogu da prežive i dostojanstveno žive od svog rada, pravo da radnici budu poštovana i uvažavana ljudska bića – jer na svojim plećima nose razvoj i dobrobit čitavog sveta. Iz dubokog poštovanja prema našim drugovima, radnicima, mučenicima koje je reakcija postreljala i povešala, mi pripadnici Sveta rada širom planete obeležavamo 1. maj kao Dan međunarodne radničke solidarnosti. Sećamo se toga dana ne samo uzvišenih žrtava palih za naša prava i dostojanstvo u Čigagu pre više od 120 godina, već svih onih nebrojenih miliona radnika i mučenika koji su pali kao žrtve reakcije i tirana kroz sve vekove borbe za socijalnu pravdu i istinsku demokratiju. Te su žrtve strašne i ogromne, to su uzvišene i nezaboravljene žrtve.
To je razlog što za 1. maj Svet rada protestuje i demonstrira, ponosno i borbeno, širom Evrope, širom sveta… Biće ”vrelo” i za ovaj 1. maj u Atini, Parizu, Berlinu, Siudad Meksiku, Nju Delhiju … svuda. Iskaliće Svet rada svoje ogorčenje i svoj bes protiv aveti neoliberalnog kapitalizma, protiv novog imperijalizma, protiv surovog neokolonijalizma koji gazi zemlje i narode! Ustreptaće krik masa, i ovog 1. maja, protiv razarajućeg neoliberalizma koji surovo razdire društvenu potku deleći ljude u samo dve kaste: one koji imaju previše i one koji nemaju ništa! Trešće se planeta od urlika protiv socijalne nepravde i surove istine da sa jedne strane imamo decu koja umiru od gladi, a sa druge strane pojedince bogatije od čitavih kontinenata.
A Srbija? Pa… biće uranaka, vrteće se prasići i jagnjići, roštiljaće se uz pivo na nekom izletištu. Ako bude kiša i nevreme – sve to samo u kućnim uslovima. Radnici u Srbiji su izgleda zadovoljni. Nemaju razloga za protest. Ma, kakvi štrajkovi i demonstracije?! Ovde je ”slika jedna neopisiva”. Sve O.K. Tačka.
Groteskno je i prosto skaradno da, na dan kada se čitav svet sa ogorčenjem i borbom seća žrtava i mučenika koji su pali da bi taj isti svet bio bolji, mi ovde u Srbiji taj dan ”proslavljamo” ždranjem i bančenjem. Šta? Imamo razloga za slavlje? Imamo povod za proslave i veselje?
Jadna, ponižena, rasprodata, uništena, opustošena, opljačkana, kolonijalizovana, bedna i nezaposlena Srbijo – šta ti slaviš? Zašto prinosite ”žrtve” od prasića i jaganjaca za 1. maj? To nije potrebno. Za 1. maj je palo dovoljno ljudskih žrtava! Radnička Srbijo, ti imaš sve, ali bukvalno sve razloge za generalni štrajk, za opšti protest, za socijalne demonstracije najvišeg stepena! Hoće li neko da opovrgne ovu tvrdnju?
Izađi iz roštiljskog dima, da ti se razbistre i oči i razum! Zauzmi svoje mesto tamo gde pripadaš – u protestnoj prvomajskoj koloni!
Vidimo se za 1. maj 2011.god., tačno u podne, Trg Dimitrija Tucovića – ”Slavija”, Beograd.
Udruženi sindikati Srbije ”Sloga” – Željko Veselinović s.r.
Policijski sindikat Srbije – Veljko Mijailović s.r.
Novi sindikat zdravstva – Živorad Mrkić s.r.
