PROBLEMI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA!

PROBLEMI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U VEZI , PLANIRANJA, UGOVARANJA I FINANSIRANJA DELATNOSTI ZDRAVSTVENIH USTANOVA KAO I OSTVARIVANJA NJIHOVE KADROVSKE POLITIKE

U zdravstvenim ustanovama se sve više usložnjavaju problemi koji proizilaze iz nametnute neadekvatne zdravstvene politike od strane Ministarstva zdravlja iz vremena ministrovanja Tomice Milosavljevića koja je u zdravstvenim ustanovama stvorila zaposlene prvog i drugog, pa čak i trećeg reda.
Najpre je ta politika putem nametnutih zakonskih rešenja pretvorila Republički fond zdravstvenog osiguranja, umesto organizacije koja sprovodi zdravstveno osiguranje i brine o ostvarivanju prava osiguranika, u instituciju kolektivnog poslodavca zdravstvenog sistema Srbije. Namera je u tome bila očigledna da se, preko ove institucije, zdravstvena služba i zaposleni u njoj drže pod maksimalnom kontrolom, uz nasilno sakaćenje i opstrukciju razvoja, pre svega službi primarnog nivoa i službi zaštite javnog zdravlja, odnosno primarne prevencije.
Najpre je od strane RFZO nametnut sistem normativa kadrova preko odgovarajućih podzakonskih akata kojima je trebalo da se disciplinuju zahtevi korisnika, ali i radnika za potrebama primene razvojnog koncepta u zdravstvenoj službi umesto mera svakojake restrikcije i neselektivne racionalizacije. U tom smislu su ovi normativi kadrova proglašeni za vrhunsko „Sveto pismo“, koji su posebno restriktivni prema primarnom nivou zdravstvene službe. Ukoliko bi se oni dosledno primenili, veliki deo stanovništva, a naročito periferije i specifičnih, nedovoljno razvijenih, prigraničnih i migracionih područja bi ostao i bez minimuma neophodne, dostupne i pristupačne zdravstvene zaštite. U tom smislu, ovi normativi su počeli da se primenjuju za restrikcije zanavljanja kadrova koji su prirodnim odlivom odlazili iz radnog odnosa, čime su u mnogim zdravstvenim ustanovama stvoreni problemi u normalnom funkcionisanju i obavljanju delatnosti.

Za potrebe funkcionisanja ovakvog sistema stvorena je od strane RFZO institucija tzv. ugovorenog radnika čiji spiskovi su sačinjeni i zdravstvenim ustanovama nametnuto finansiranje oktroisanog broja radnika, bez mogućnosti da planiranje kadra od strane zdravstvenih ustanova prati potrebu njihovog odgovarajućeg razvojnog pristupa. Saglasno navedenom, zdravstvenim ustanovama je oktroisan i sistem ugovaranja u kome je sve jednostrano nametnuto i u delu materijalnih i drugih troškova po sistemu: „uzmi ili ostavi“! Naime, RFZO se više nije zanimao za obim i kvalitet pružene zdravstvene zaštite osiguranika, već za finansiranje putem unapred oktroisanih predračuna. Time su tzv. ugovoreni radnici postali građani prvog reda, a neugovoreni radnici koji su se po raznim osnovama zatekli u zdravstvenim ustanovama, su postali građani drugog reda za koje zdravstvene ustanove treba da obezbede sredstva iz sopstvenih prihoda, koji su često nedovoljni za ove namene.

Zatim je usledila velika restrikcija prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite. Ovom restrikcijom aktivni osiguranici i zaposleni koji najviše i obezbeđuju sredstva za zdravstveno osiguranje su ostali bez ikakvih prava na stomatološku zdravstvenu zaštitu (osim urgentne stomatologije). Ovo je rezultiralo novim udarom na zaposlene u stomatološkoj delatnosti na primarnom nivou. U krajnjoj instanci je to definisano putem spiska ugovorenih stomatologa i onih koji nisu ugovoreni. Neugovoreni su ostali ili bez plata ili sa nezakonito uvedenim minimalnim zaradama, a svakako bez jubilarnih nagrada.
Sve ove nezakonitosti će se rešavati pred nadležnim sudovima, a sobzirom na očigledna kršenja prava i posredne diskriminacije, može da se očekuju presude koje će znatno opteretiti poslovanje zdravstvenih ustanova i onda ugroziti i tzv. ugovorene radnike.

Kadrovskim planovima zdravstvenih ustanova je ovaj sistem upotpunjen i dodatno stimulisane dalje restrikcije u radu i razvoju zdravstvenih ustanova, čime se one dovode u sve lošiji materijalni status koji se odražava na materijalni socijalni položaj njihovih zaposlenih.
Poseban atak se u kontinuitetu vrši na delatnost medicine rada za koju se po svaku cenu nastoji da se reducira i ukloni sa primarnog nivoa pod izgovorom da ne spada u obavezno zdravstveno osiguranje iako je Zakon o bezbednosti i zdravlju naradu itekako predvideo njen angažman, ali ne i mehanizme kojima će se oni ostvarivati.

Zavodi za javno zdravlje su posebna priča, jer se krenulo u nekakvu njihovu reformu posle koje oni imaju samo neugovorene radnike. Najvećim delom se njihovi radnici finansiraju iz nekakvih projekata Ministarstva zdravlja za koje su sredstva raspoređena po zavodima na osnovu čudnih kriterijuma čija je karakteristika da tih kriterijuma nema. Osnovni kriterijum je navodno broj stanovnika, bez obzira na formirane kadrovske i druge resurse, odnosno stepen razvoja, tako da se događa da pojedini zavodi kao npr. Vranje sa oko 4 do 5 meseci zaostatka servisira plate zaposlenih, a drugi (kao ZZJZ Požarevac) ima ne samo za redovne plate, već i za stimulativne naknade (pokriva dva okruga sa duplim brojem stanovnika). U celom tom kolopletu, Institut „Batut“ za sebe zadržava jedan veći iznos sredstava kojima pokriva svoje plate i koji mu po objektivnim kriterijumima ne pripadaju. S druge strane, ova sredstva iz ministarstva zdravlja se već duži period ne povećavaju i ne prate objektivni rast troškova, odnosno inflatornih kretanja.

Sredstva iz RFZO za ZZJZ-e su takođe u paušalnom iznosu sa visinom koja ne prati porast troškova i koja dovode ZZJZ-e u još veću dubiozu. Sredstva RFZO za poslove zaštite javnog zdravlja su opredeljena preko maksimalno mogućeg reduciranja svih poslova i koji su iz domena preventive. Tako su potpuno isključeni poslovi iz oblasti higijene koji su usmereni na nadzor i prevenciju zaraznih bolesti u javnim objektima, kojima treba da se spreči pojava ovih bolesti i koje čak Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa, a bez ostatka i bez ikakvog pitanja se plaća lečenje od tih istih bolesti u ambulantnim i stacionarnim uslovima.
Pored navedenog, ZZJZ-ovima su raznim promenama zakona uskraćene mogućnosti za prihode izvan sredstava budžeta i obaveznog zdravstvenog osiguranja ili su bačeni na neravnopravnu tržišnu utakmicu. Karakterističan je po tome Zakon o bezbednosti hrane koji je de fakto ukinuo nadležnost Ministarstva zdravlja i sanitarne inspekcije u kontroli hrane, kao i ZZJZ kao javnih institucija koje su organizovano pratile zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i njihovu povezanost sa bolestima u vezi sa hranom. Ministarstvo zdravlja se zbog svega toga nije pretrglo i beži od sopstvene odgovornosti za zdravlje naroda od neispravne hrane i olako to prepušta Ministarstvu poljoprivrede da samo sebe kontroliše. Ministarstvo zdravlja, u tom smislu, nije ništa učinilo da ZZJZ osposobi u pogledu resursa za javnu zudravstvenu kontrolu hrane, koja sve više poprima oblike tržišne utakmice sa svim negativnostima i manjkavostima. ZZJZ su na taj način ostali bez prihoda koji su imali u organizovanom monitoringu hrane iz proizvodnje i prometa iako Zakon o zdravstvenoj zaštiti to itekako predviđa, a i proces evropskih integracija to zahteva.
Slična je situacija i kod poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije koji se rade na tržišnim principima, bez stručnog planiranja, organizacije, nadzora i kontrole koji treba da bude pod ingerencijom ZZJZ, kao rezultat manjkavosti Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Rezultat ovih procesa u ZZJZ je sve teži materijalni socijalni polžaj zaposlenih sa višemesečnim kašnjenjem zarada i neisplaćivanjem jubilarnih nagrada.

Predlaže se radi prevazilaženja ovakvog stanja sledeće:
1. Unificirati sistem finansiranja za sve zdravstvene ustanove sa nivoa RFZO i budžeta Ministarstva zdravlja, tako da svi radnici koji obavljaju delatnost u zdravstvenim ustanovama dobiju status ugovorenih radnika.

2. Preispitati postojeće normative kadrova, naročito na primarnom nivou i primeriti ih potrebama odgovarajućih teritorija prema razvojnom, a ne restriktivnom konceptu.

3. Pošto su u stacionarnim uslovima postojeći normativi prilično adekvatni neophodno je plansko popunjavanje ovih kadrovskih resursa i njihovo ugovaranje.

4. Preispitati prava osiguranika u stomatološkoj zaštiti i primeriti kadrovske resurse prema razvojnom, a ne restriktivnom konceptu, čime treba prestane i diskriminacija neugovorenih radnika u stomatologiji.

5. Doneti jasne i adekvatne normative za nemedicinske radnike koji će biti detaljno strukturisani prema potrebnim profilima i primereni zahtevima različitih zakonskih propisa (računovodstvo, planiranje, analiza, odbrana i civilna zaštita, javne nabavke, upravljanje ljudskim resursima i opremom, zaštita na radu itd.), odnosno za tehničko održavanje prostorija i opreme.

6. Omogućiti ravnopravan tretman zdravstvenih ustanova i decentralizaciju u procesu planiranja, finansiranja i ugovaranja sa RFZO.

7. Kod ZZJZ preispitati postojeći načim finansiranja i izjednačiti ga sa ostalim zdravstvenim ustanovama preko ugovaranja potrebnih kadrova na teret RFZO, odnosno budžeta Ministarstva zdravlja.

8. Takođe, postojeću raspodelu sredstava iz budžeta Ministarstva treba preispitati i drugačije rasporediti, uvažavajući i postojeću razvijenost resursa i zdravstvenih potreba gravitirajućeg stanovništva.

9. Hitno se založiti za promenu Zakona o bezbednosti hrane i vraćanje u nadležnost Ministarstva zdravlja ovih poslova, a preko njega i aktiviranje uloge ZZJZ na monitoringu zdravstvene ispravnosti hrane i organizaciji poslova nadzora nad sprečavanjem i suzbijanjem bolesti od neispravne hrane i njihovih epidemija.

10. Kod dezinfekcije, dezinskecije i deratizacije promenom zakona inicirati definisanje precizne uloge ZZJZ u poslovima planiranja, izvođenja, kontrole, nadzora i evaluacije ovih mera kao javnih poslova.

11. RFZO treba da predvidi i mere higijene i humane ekologije kao prevencije pojave bolesti, jer sva osiguravajuća društva u drugim oblastima osiguranja itekako ulažu u preventivu zbog mogućih šteta.

12. Ministarstvo zdravlja treba da u pogledu resursa prioritetno osposobi ZZJZ za vršenje javne zdravstvene kontrole i time spreči odumiranje ovih ustanova javnog zdravlja.

Dr Jovica Stojanović

Ukoliko vam se svideo članak podelite sa prijateljima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *