Okružnica Predsednika Novog sindikata zdravstva Srbije

-Predsednicima sindikalnih organizacija NSZ;
-Predsednicima Teritorijalnih organizacija NSZ;
-Članstvu

Predmet: Okružnica Predsednika Novog sindikata zdravstva Srbije od 28.08.2013.god.

Poštovane koleginice i kolege,
dozvolite da vam uputim sindikalni i kolegijalni pozdrav.

Pretpostavljam da je određen broj vas na više nego zasluženom odmoru, međutim isto tako nam je svima poznato da je u zdravstvu rad neprekidan i kontinuiran, te da ste vi koji trenutno obavljate radne dužnosti preopterećeni i verovatno veoma umorni. Svakako da su ovo preopterećenje i umor posledice hroničnog nedostatka kadrova u zdravstvenoj ustanovi, a tek onda sezonska realnost godišnjih odmora. Hroničan nedostatak kadrova u zdravstvenim ustanovama, što je u potpunoj suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i podzakonskim aktima, predstavlja dugogodišnju „stratešku politiku“ Ministarstva zdravlja, kojoj se ne vidi kraja.

Svakako vam je poznato da je produžen rok važenja Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, sa proširenim dejstvom ( „Sl.glasnik RS“ br. 36/10, 42/10 i 46/13), tako da PKU važi do 31.10.2013.god. Do ovog produženja roka važenja je došlo zbog zastoja u pregovorima za zaključivanje novog Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač RS, pa imajući u vidu da je isticao rok važenja PKU rešeno je ( na sednici Pregovaračkog tima Vlade i sindikata održanoj 25.06.2013.god.) da se dejstvo važećeg PKU produži do 31.10.2013.god., u skladu sa članom 263. Zakona o radu. Poznato vam je da je na osnovu člana 257. Zakona o radu ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike RS svojevremeno svojom odlukom proširio dejstvo Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija na sve zaposlene i poslodavce u zdravstvenoj delatnosti Republike Srbije. U tom smislu, ova informacija o produženom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora je od značaja za sve nas koji smo zaposleni u zdravstvenoj delatnosti i to bez obzira ko je osnivač zdravstvene ustanove i o kom obliku svojine se radi. Polazeći od činjenice, koju baziramo na članu 2. stav 1., Poseban kolektivni ugovor se neposredno primenjuje u svim situacijama kada su rešenja iz njega bolja nego rešenja iz Zakona o radu, kolektivnog ugovora kod poslodavca ili Pravilnika o radu, odnosno Ugovora o radu. Ovo je važan pravni postulat (‘In favorem laboratoris’) i ima neposredne efekte na prava, obaveze i odgovornosti našeg članstva. Da pojednostavimo, sve što je bolje iz Posebnog kolektivnog ugovora u odnosu na Zakon ili Pojedinačni kolektivni ugovor, primenjujte neposredno u odnosu na svakog našeg člana.

Svakako da je priličan problem pitanje šta će biti sa Posebnim kolektivnim ugovorom posle 31.10.2013.god. jer postoje pritisci od strane Ministarstva zdravlja, kao pregovaračke strane, da se u novi kolektivni ugovor unesu rešenja koja su za zaposlene nepovoljnija od rešenja iz važećeg Kolektivnog ugovora. To ostavlja jedan značajan prostor da svi budemo na oprezu i u stanju jedne konstruktivne zabrinutosti, a vezano za ukupno stanje radničkih prava u Republici Srbiji kao i socijalne sigurnosti, stalnosti zapošljenja i prava na rad.

Verovatno vam je poznato da je naša sindikalna organizacija – Novi sindikat Kliničkog centra Srbije održao je dana 22.08.2013.god. konferenciju za medije: ‘Ko uništava Klinički centar Srbije? Klinički centar Srbije – Apokalipsa danas’. Predstavnici Novog sindikata KCS su na ovoj konferenciji izneli niz argumenata, uz adekvatne dokaze, koji pokazuju neverovatan nivo zloupotrebe službenog položaja, nanošenja štete ustanovi i kršenja ljudskih prava zaposlenih od strane direktora KCS-a Miljka Ristića i oligarhije koja protivzakonito rukovodi Kliničkim centrom Srbije. Smatramo da svaki naš član, svi zaposleni u zdravstvu Srbije treba da pogledaju video-snimak sa konferencije za medije na: YOUTUBE – Ko uništava Klinički centar Srbije? Stvari su veoma jasne, ne radi se o katastrofalnoj situaciji samo u Kliničkom centru Srbije, radi se o stanju u zdravstvu Srbije, od Subotice do Vranja! Situacija je svuda ista, ponegde i gora… Gledajući i slušajući priču o KCS-u, vrlo lako ćete prepoznati stanje u zdravstvu Srbije, u vašoj sopstvenoj zdravstvenoj ustanovi, ukupno društveno stanje u Srbiji u ovom vremenu. Zato apelujemo na vas da pozovete koleginice i kolege, rođake i prijatelje, poznanike i komšije … da pogledaju snimak konferencije za medije Novog sindikata KCS, da istina ne bi ostala sakrivena.

Baš kao što su radile i prethodne Vlade RS i aktuelna Vlada se ponaša kao neprijatelj Sveta rada, a prijatelj domaćeg tajkunskog i belosvetskog kapitala sumnjivih namera. Vlada ističe „argument“ da je važeći Zakon o radu opet „kriv za sve, odgovoran za nezaposlenost, da rasteruje strani kapital i investitore, stvara neadekvatno pravno okruženje za strana ulaganja, sprečava tako divan i svetao put u evropsku budućnost…“. Mi moramo napomenuti da su mnoga rešenja iz sadašnjeg Zakona o radu zapravo reakcionarna i antiradnička, ali moguće ih je učiniti još gorim…Ako jedan poznati novobogataš izjavi:“da mu je teže, u pravnom smislu, da da otkaz radniku, nego da se razvede od žene“ on očito govori potpunu neistinu. U zadnjih 5 godina više od 350 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Da li je važeći Zakon o radu bio prepreka za ovu socijalnu tragediju, za ovo otpuštanje epskih razmera? Očito da nije. Svakome od nas poslodavac može da otkaže ugovor o radu na primer „…ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca..“ ili ako „…usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla..“. Znate li šta se sve pod ovo može podvesti, znate li šta iz ovih nekoliko definicija iz člana 179. Zakona o radu može u praksi da se izmisli, ili formalno prikaže kao razlog za „zakoniti otkaz ugovora o radu“? Postojeći Zakon o radu je uveo bezbrojne mogućnosti da se zaposlenome da „zakoniti i osnovani otkaz“ ugovora o radu. Uz to, uvedene su kategorije nepunog radnog vremena i upućivanja na rad kod drugog poslodavca, ne kao izraz sopstvene volje i saglasnosti zaposlenog i poslodavca, već kao jednostrana volja poslodavca u određenim situacijama koje zakon propisuje. Šta bi u suštini značilo donošenje novog Zakona o radu? Ako bi smo mogli da odgovorimo na najjednostavniji način, to bi bilo naše pretvaranje od radnika u robove. Očigledne su namere sadašnje Vlade Republike Srbije da predlogom novog Zakona o radu potre i ostatke zadnjih ostataka prava radnih ljudi, uništi čak i mogućnost socijalnog dijaloga, ukine rad na neodređeno vreme, rad za stalno – važnu civilizacijsku tekovinu evropskog kontinentalnog prava, izbriše svako vaše pravo da se bunite, žalite i zahtevate da budete zaštićeni od nepravde kao i loših i neprihvatljivih uslova rada, da razbije i ovo malo pravih sindikata što je ostalo u moru kvinslinških i prodatih takozvanih ‘sindikata’… Dakle, treba da ćutite, radite i trpite da bi domaćim i belosvetskim buržujima bilo svake godine sve bolje i bolje i gde bi vaša socijalna beda i siromašan i čemeran život vaše dece bili osnov za još veće bogaćenje onih koji su, svejedno, već i sada prebogati. I svakako, nemojte da zaboravimo „socijalne programe“.

MMF nam već sada broji glave i određuje koliko nas treba da bude, u socijalnom smislu, posečeno otkazima. Oni za seču otkazima koriste pleonazme kao „ restruktuiranje, racionalizacija, veća fleksibilnost rada i poslova, otvorenost tržišta rada…“. Međutim, iza svega ovoga stoji jedna tvrda i surova reč: otkaz! Dobiti otkaz u današnje vreme je gotovo ravno socijalnoj smrti i direktnom ugrožavanju egzistencije zaposlenog i porodice koju zaposleni izdržava. I ako budemo potpuno ćutali, ako pristamo da kleknemo i da poljubimo lakovane cipele međunarodnog i domaćeg ološa koji nam kroji sudbinu, ako budemo ponizno sagnuli glave i pored činjenice da se našim ćerkama jedino nudi da budu „poslovna pratnja“, a našim sinovima da budu „bodi-gardovi“ istog ovog ološa i tajkuna, pa i ako pristanemo da više ne budemo ljudska bića i da trpimo ama baš svako poniženje, uvredu i iživljavanje koje nad nama na radnom mestu sprovode – budimo sigurni da to ne znači da nas neće preseći sablja „racionalizacije, restruktuiranja, veće fleksibilnosti rada…“

Kao što vam je već poznato, koleginice i kolege, već su u toku završne radnje za donošenje novog Zakona o štrajku. Komotno ga možemo nazvati Zakon protiv štrajka. Vidite, prvo donose Zakon koji treba da vas onemogući da protestvujete, demonstrirate i štrajkujete protiv najavljenog novog Zakona o radu, a zatim će se doneti i sam Zakon o radu, u uslovima nametnute tišine, apatije i odsustva bilo kakvog otpora. Očito su sadašnji vlastodršci dobro naučili lekciju iz oktobra 2001. God., kada je pokušaj tadašnje DOS-ove Vlade da usvoji jedan potpuno antiradnički Zakon o radu izazvao zaista masivan generalni štrajk u Republici Srbiji. Oni među vama koji su imali privilegiju da učestvuju u generalnom štrajku 2001.god., sigurno se dobro sećaju tadašnje velike borbe radničke klase u Srbiji za zaštitu svojih elementarnih ljudskih prava iz oblasti rada.

Međutim, moramo sebi postaviti jedno drugo suštinsko pitanje. Čak i da ne bude nikakve otvorene represije u odnosu na zaposlene u Republici Srbiji, čak i da ne bude policijskih kordona, pendreka i suzavca, pa i ako vlast ne iskoristi monopol sile koja joj stoji na raspolaganju, HOĆEMO LI IZAĆI DA SE BORIMO ZA BOGOM DANO PRAVO DA ŽIVIMO, RADIMO I POSTOJIMO, ZA NAŠU DECU, ZA NAŠE PORODICE, ZA NAS SAME, HOĆEMO LI SE BORITI KAO LJUDI, ILI ĆEMO DOPUSTITI DA NAS KAO BLEDE SENKE, TIHO ODVEDU U MRAK?

Naše mišljenje je da u odgovoru svakoga od nas, baš u odgovoru na ovo pitanje leži suština svega što će se desiti do kraja godine, u danima, nedeljama i mesecima koji su ispred nas. Svi smo svesni da ne donose zakone da bi bilo dobro nama, nego njima. Svi smo svesni da će mnogi od nas, pa zašto ne i mi sami, vi koji ovo čitate, bilo ko iz naših redova biti proglašen ‘viškom’ u procesu ‘racionalizacije’ i ‘restruktuiranja javnih službi’. Znamo već svi da upravo oni koji trenutno urušavaju zdravstvene ustanove i svojim korupcionim radnjama uništavaju i poslednje ostatke ugleda javnog zdravstvenog sistema, da su upravo oni najveći zagovornici ‘restruktuiranja, racionalizacije, javno-privatnog partnerstva, tržišnih principa…’. oni su i krivci i zagovornici – problem je što ćemo cenu platiti mi !
Dakle, imaće ko da povede u borbu. Ako niko drugi, Udruženi sindikati Srbije ‘SLOGA’, Novi sindikat zdravstva Srbije i Policijski sindikat Srbije sigurno će da povedu. Verujemo, a već ima i otvorenih najava, da će i drugi sindikati, pa i ‘velike’ sindikalne centrale učestvovati u borbi protiv novog Zakona o radu. Možda je veći problem pitanje:’Hoćemo li se boriti kao ljudi, ili ćemo dopustiti da nas kao blede senke, tiho odvedu u mrak?’.

Verovatno će neposredna budućnost pokazati da su sve borbe koje je radni narod u Srbiji vodio u više od 25 godina bile borbe za interese, privilegije i blagostanje nekog drugog, a ne radnih ljudi i njihovih porodica.

Verovatno ćemo za nekoliko meseci shvatiti da su se izređale sve moguće političke i ostale opcije, da smo bili glasačka mašina i znoj i krv na demonstracijama za nečije tuđe interese, da su na našim plećima nastajale samo nove oligarhije bogataša i tajkuna – koji su nas učinili siromašnima i poniženima, na kraju kada i aktuelna vlast pokaže istinsko lice i put prema „novom zapošljavanju“ utre desetinama hiljada novootpuštenih i očajnih, valjda ćemo onda shvatiti… Trebali bi smo, napokon, da shvatimo da je davno prošlo krajnje vreme da se borimo neposredno za svoju dobrobit, za dobrobit svojih porodica, za boljitak one tihe većine koja ćuti, ne glasa, ne bori se, tiho mrmlja i u sebi protestuje, čekajući da se pojavi snaga koja će da ih organizuje, povede, koja će sa njima da se bori, da se i izbori, a da ih na kraju ne izda i proda. Mi verujemo i radimo naporno na tome da u okviru ovo malo sindikalnog i radničkog pokreta što je preteklo u Srbiji a ostalo čestito, nađemo onaj kadrovski temelj i onaj ideološki trag koji nije sasvim izbledeo, te da na njemu pokušamo da podignemo osnove jedne nove organizacije koja će služiti samo svom članstvu, samo svom narodu, svim poštenim i čestitim građanima, samo svojoj zemlji.

Normalno da ukupna situacija u državi koju smo probali da u kratkim crtama opišemo ima svoj zastrašujući i poražavajući odraz u zdravstvenoj delatnosti. Na čelu mnogih zdravstvenih ustanova su neljudi, kadrovski restlovi, „koc i konopac“…Kao da su direktori zdravstvenih ustanova njihovi zamenici i pomoćnici birani po najmračnijim pravilima negativne selekcije, ljudi istrenirani za pritiske, teror i zastrašivanja, tako daleko od idealizovane slike proevropskih menadžera za koje se u javnosti izdaju. Samo su pogoršali neizdržive probleme u zdravstvenoj delatnosti koje su korisnicima zdravstvenih usluga i zaposlenima u zdravstvu ostavile ranije vladajuće garniture. Pravni haos, nepoštovanje zakona, vršenje krivičnih dela u vezi sa dužnostima koje obavljaju, despotizam, oholost i agresivnost, korupcija na svim mogućim nivoima i svih mogućih stepena gradacije, pustošenje zdravstvenih ustanova u kadrovskom i tehničkom smislu, finansijska pljačka, kršenje prava zaposlenih po osnovu rada, kršenje prava pacijenata na adekvatno i pravovremeno lečenje, namešteni tenderi i finansijske malverzacije, mobing i uznemiravanje, zlostavljanje zaposlenih, progon predstavnika Novog sindikata zdravstva…
Pošto ovo iživljavanje više ne možemo (… a i nećemo!) da trpimo i podnosimo, dakle – vreme je za AKCIJU!
Novi sindikat zdravstva Srbije je uvek bio najbolji u svom prirodnom ambijentu, u AKCIJI! U Akciji smo se uvek najbolje pokazivali, postizali najkonkretnije rezultate, pridobijali nove članove za našu pravednu ideju, videli ko je vera – a ko je nevera, čistili svoje redove, jačali Sindikat.

U toku meseca septembra će se održati sednica Predsedništva Novog sindikata zdravstva Srbije, a zatim i Koordinacioni sastanak svih predsednika sindikalnih organizacija NSZ sa Predsednikom Sindikata. Na ovim sednicama ćemo dogovoriti dalji kurs naših sindikalnih aktivnosti, odrediti prioritete u zaštiti interesa našeg članstva, dogovoriti način i vreme održavanja sindikalnih akcija, koordinisati sa našom sindikalnom asocijacijom – Udruženim sindikatima Srbije ‘SLOGA’. Vreme je za ozbiljne dogovore, ozbiljne odluke i ozbiljne AKCIJE, koleginice i kolege. Poznavajući vas, članstvo i rukovodstvo našeg Sindikata, uveren sam da će Novi sindikat zdravstva Srbije dati svoj puni doprinos u borbi radnog naroda u Srbiji za svoja ugrožena prava, za pravo na rad, život, postojanje i dostojanstvo.

Sindikalni pozdrav, sa solidarnošću!

U Beogradu, 28.08.2013.god. Živorad Mrkić
Predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije

Ukoliko vam se svideo članak podelite sa prijateljima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *