– Predsednicima sindikalnih organizacija NSZ;
– Predsednicima Teritorijalnih organizacija;
– Članstvu
Predmet: Obaveštenje o otpočinjanju sprovođenja „Procesa racionalizacije“ u zdravstvenoj delatnosti.
Poštovane koleginice i kolege, uvažene članice i članovi Sindikata, na žalost, počelo je.
Doduše, to što je počeo postupak „smanjenja broja zaposlenih“ u zdravstvenoj delatnosti nije nikakvo iznenađenje, barem ne za Novi sindikat zdravstva Srbije. Krajem jula ove godine održana je vanredna i ekspresna sednica Narodne skupštine na kojoj je usvojen Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Sagledavši teške posledice koje će usvajanje ovog zakonskog predloga imati po zaposlene u zdravstvu ( kao i u celom javnom sektoru), naša sindikalna centrala se obratila Inicijativom svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini. Navedenom Inicijativom zahtevano je od poslaničkih grupa da odbace ovaj štetni, antiradnički i nehumani zakonski predlog. Organizovali smo i konferenciju za medije, gde smo ukazali na socijalno katastrofalne i društveno štetne efekte zakonskog projekta. Na žalost, izostala je podrška drugih sindikata ( bili su na „debelom“ godišnjem odmoru) , javnosti kao i samih zaposlenih u javnom sektoru. Trud Novog sindikata zdravstva Srbije je bio nesporan. Žao nam je što je izostala adekvatna podrška najšire javnosti i struke našoj Inicijativi.
Takođe, ne možemo reći da smo iznenađeni i zatečeni. Predstavnici Vlade, uključujući i resornog ministra Lončara, više puta su putem medija stavljali najširoj javnosti do znanja da od avgusta meseca 2015.g. počinje proces „racionalizacije“ broja zaposlenih u javnom sektoru, pa samim tim i u zdravstvu. U nizu od sledećih nekoliko godina 2015., 2016., 2017.,2018.g. permanentno će se „racionalizovati“ broj zaposlenih u zdravstvu. To znači da će nas svake godine biti sve manje i manje, poštovane koleginice i kolege. Dakle, ako ove godine ostanete na poslu, ne znači da ćete sledeće biti u radnom odnosu.
Zakon je odredio da će se aktom Vlade Republike Srbije, za svaku kalendarsku godinu, određivati maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru, pa samim tim i u zdravstvu. Takođe, Zakon je odredio da nesrećnici koji te godine ostaju bez posla moraju biti otpušteni najkasnije do 30. juna za svaku kalendarsku godinu.
Zaposleni u zdravstvu, prema našim saznanjima, različito reaguju na odredbe ovog Zakona. Koliko mi možemo da sagledamo, značajna većina zaposlenih u zdravstvu je zabrinuta, zapravo preplašena mogućnošću da u ovoj i ovako teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji još ostanu i bez posla. To bi za njih i njihove porodice bila lična i egzistencionalna katastrofa. U zemlji gde ni mladi, potpuno zdravi, sa master diplomama ne mogu da se zaposle – kakva je tek šansa osobe od 50 ili 55 godina, sa srednjom školom i ozbiljnim hroničnim bolestima zarađenim na radnom mestu?!
Priličan procenat naših koleginica i kolega se ponaša kao da se sve ovo njih ne dotiče. Verovatno se drže logike : „Neću ja valjda da budem u tih 4 000 otpuštenih u zdravstvu.“
Priličan je broj i onih koji se ponašaju kao da se sve ovo ne dešava, kao da žive na „planeti malog princa“ ili kao da žmurenje pomaže protiv mraka. Ovakvo ponašanje priliči deci, ali odraslim osobama, teško…
Treba opet naglasiti da je ovo proces koji će trajati nekoliko godina. Ako ste potrebni ove godine kao zaposleni u javnoj zdravstvenoj ustanovi, može se desiti da to ne budete sledeće godine kada RFZO sklopi ugovore sa privatnim poliklinikama i bolnicama, ili kada umesto vas angažuju privatnika koji pruža „servisne usluge“. Mi smo tek na početku racionalizacije, zamislite kakav će biti kraj za nekoliko godina!
Postoje i koleginice i kolege koji jedva čekaju otpočinjanje procesa „racionalizacije“, i koje pogotovo zanimaju mogućnosti iz čl. 21. Zakona. Ovaj član se odnosi na zaposlene koji se putem ankete izjasne (ili su se izjasnili) da pristaju na dobrovoljan raskid radnog odnosa. Njima su ostavljene različite mogućnosti:
1. da dobiju novčanu naknadu u visini 1/3 prosečne plate u poslednja tri meseca, odnosno 1/3 prosečne zarade u Republici Srbiji ako je to za njih povoljnije, uvećanje za 30% za svaku godinu rada u javnom sektoru, za zaposlene kojima na dan prestanka radnog odnosa nedostaje više od dve godine do ispunjenja uslova za penziju;
2. u visini 6 prosečnih zarada u Republici Srbiji, za zaposlene kojima na dan prestanka radnog odnosa nedostaje do dve godine do ispunjenja uslova za penziju;
3. u visini 4 prosečne zarade u Republici Srbiji, za zaposlene koji na dan prestanka radnog odnosa ispunjavaju uslove za prevremenu starosnu penziju u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Za ove mogućnosti su zainteresovane koleginice i kolege koji su blizu penziji (da bi izbegli da budu proglašeni za tehnološki višak – višak zaposlenih), a dobrim delom i koleginice i kolege koje imaju druge životne opcije, alternativna zanimanja ili se , na primer, bave poljoprivredom ili nekom drugom proizvodnjom. Naime, Vlada Republike Srbije je umanjenjem zarade za 10%, umanjenjem isplate za minuli rad, pogoršanjem uslova rada, nedovoljnim brojem izvršilaca i prevelikim radnim opterećenjem na poslu, kod ove grupacije zaposlenih izbrisala bilo kakvu motivaciju da uopšte rade u javnom sektoru, štaviše ceo ovaj „projekat“ se finansira iz tih sredstava ( stoji u Zakonu). To je bila jedna od namera svih ovih mera Vlade RS.
Koleginice i kolege, svakako da se postavlja pitanje šta sa onima koji nemaju neku drugu profesionalnu ili životnu opciju, čiji su članovi porodica zaposlenih u preduzećima koja su davno propala, koji više nemaju ni oca ni majku penzionera da im „donira“ ponešto od crkavice koja se zove penzija.
Stav Novog sindikata zdravstva je da ovakvom razvoju događaja i ovakvoj politici Vlade Republike Srbije treba pružiti otpor. Smatramo da će dugoročne posledice sukcesivnog otpuštanja u zdravstvu, koje će očito trajati niz godina biti veoma teške, kako za zaposlene u zdravstvu koji su ostali bez posla i kojih će biti sve više, tako i za njihovu decu, bračne drugove i ostala od njih finansijski zavisna lica.
Sindikat je iz principijelnih i suštinskih razloga,a na osnovu dosadašnjeg iskustva, protiv sprovođenja ovog Zakona, pogotovo što se mogu desiti zloupotrebe i malverzacije, odnosno da posao zadrže i sačuvaju partijski kadrovi, stranački poslušnici i aparačiki direktora ustanova, a da zaista vredni i profesionalni kadrovi ostanu bez posla.
Što se tiče lične odluke svakog zaposlenog u zdravstvu, pojedinačan savet ne možemo dati nikome, jer samo pojedinac zna svoju ličnu, porodičnu, finansijsku i ukupnu socijalnu situaciju. Ta odluka je na svakome od nas.
Kada se o Novom sindikatu zdravstva radi i njegovim sindikalnim organizacijama smatramo da je potrebno suprotstaviti se smanjenju broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, jer u ovom momentu mi imamo manjak ključnih kadrova i nedovoljan broj zaposlenih na mnogim pozicijama, u odnosu na Pravilnik o opštim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Novi sindikat zdravstva je u postupku izrade planova za neposredne aktivnosti.
U prilogu: cirkularni dokument Ministarstva zdravlja RS br. 112-01-955 od 04.09.2015.g.
U Beogradu, 09.09.2015.g. Živorad Mrkić,s.r.
Predsednik NSZ
