Poštovane koleginice i kolege, zaposleni u zdravstvenoj delatnosti, uvažene članice i članovi Novog sindikata zdravstva Srbije – pred nama je 1.maj. To je dan kada se svi koji žive od svog rada sećaju čuvenih protesta u Čikagu maja 1886.g.
Sećamo se mučenika čikaških prvomajskih protesta, koji su streljani i vešani zato što su tražili pravo na osmočasovno radno vreme, pravo da mogu da prežive i dostojanstveno žive od svog rada, pravo da i radnici budu poštovana i uvažavana ljudska bića – jer na svojim plećima nose razvoj i dobrobit čitavog sveta.
1.maj se u svetu proslavlja na svim meridijanima ali uvek uz demonstracije i proteste. Prvomajski praznik prolazi u Parizu, Atini, Berlinu, Buenos Airesu, Meksiko Sitiju, Nju Delhiju…uz proteste, jer je izvorni praznik sa dalekog kraja 19.veka bio protestni i borbeni. Protestvuje se jer se prisećamo i žrtava koje su pale za prava koja mi danas baštinimo. Jedino u srbiji je zadnjih nekoliko decenija 1. maj postao praznik za roštilj i pečenje, koji je potpuno izgubio svoj prvobitni smisao i svoju izvornu poruku.
Vreme je da se stvari promene. Vreme je zaista, jer srbija danas sve više liči na Čikago 1886.god. Ovo vreme neki zovu „tranzicijom“, a ona zapravo podrazumeva besomučno divljanje i iživljavanje nekolicine prebogatih i premoćnih nad svima nama ostalima. Vreme je da se stvari promene zato što za mnoge radnike u srbiji ne važe prava koja su izborena krvlju tolikih generacija mučenika i tolikim žrtvama radničkog pokreta. Mnogi danas u srbiji rade i po 16 sati dnevno, mnogi nemaju pravo na godišnji odmor i državni praznik. Mnoge zaposlene žene su pod pretnjom otkaza ako samo i pomisle da rađaju, mnoge majke će biti odbijene sa konkursa za posao samo zato što imaju malu decu. Mnogo ljudi u srbiji radi neprijavljeno, bez uplate penzionog i zdravstvenog osiguranja, a postoji i oko 80.000 robova u srbiji – koji svaki dan odlaze na posao, a godinama nisu dobili platu.
Mi koji radimo u zdravstvu izloženi smo neprekidnim eksperimentima novo-starih ministara, opitnim projektima svetske banke, etiketama tipa „ima previše zaposlenih u zdravstvu“ ili „u zdravstvo treba uvesti tržišni koncept“. Verovatno je na kraju te priče konačni scenario da zaposlenih u zdravstvu Srbije treba da ostane tako malo, da se bolesnima omogući „demokratsko pravo“ da ih umre tako mnogo.
ZATO POZIVAMO SVE ZAPOSLENE U ZDRAVSTVU SRBIJE DA SE PRIKLJUČE PRVOMAJSKOM SINDIKALNOM PROTESTNOM MITINGU KOJI POČINJE NA DAN NAŠEG 1.MAJA U 12. čas. NA TRGU DIMITRIJA TUCOVIĆA. TOG DANA U PODNE, UPRAVO NA TOM TRGU, MESTO JE OKUPLJANJA SVIH ONIH KOJI U SRBIJI ŽIVE OD SVOG ČESTITOG RADA!
SVE KOLEGE ZAJEDNO!
