Koleginice i kolege, zaposleni u zdravstvu, smanjiće nam plate – to znamo, zar ne ?
I o tome razmišljamo, za to se pripremamo, planiramo adekvatan odgovor… zar ne?
Znamo da nećemo moći da izdržimo ni nivo elementarnog preživljavanja i zadovoljavanja potreba naših porodica u smislu ishrane, odevanja, plaćanja računa i dažbina, grejanja, napada izvršitelja-otimača-plenitelja koji nadiru u hordama… zar ne ?
Osetićemo dvostruki udarac. Kao između čekića i nakovnja.
Jedan je smanjenje plata u iznosu od 10% zaposlenima u javnom sektoru – pa i zdravstvu, koji su toliko osiono ”bogati” da primaju zarade iznad 25 000 dinara, što je prosto ”bezobrazno visoko”.
Drugi udarac će biti u obliku donošenja ”Zakona o platama zaposlenih u javnim službama”, možda će ga nazvati i nekako drugačije, ali kako god ga nazovu biće to Zakon o bedi, mada ga za sada zovemo ”Zakon o platnim razredima”.
”Platni razredi” će da nas zakopaju.
Pod lavinom pleonazama tipa ”adekvatno prepoznavanje vrednosti rada” ili ”pravilna preraspodela na osnovu stručnosti i doprinosa” bićemo finansijski ošureni. Ono što ne dovrše sa 10%, završiće raspoređivanjem u ”platne razrede”.
Time će nam definitivno izvući bednu ponjavicu preživljavanja ispod nogu, a pad naših porodica u ambis bede i socijalne propasti će biti zastrašujući.
Dakle, prvo sitni aperkati i krošei tipa ukidanja plaćanja na adekvatan način pripravnosti, dežurstava, smenskog rada, stimulacija, naknade putnih troškova, kašnjenje zarada u mnogim zdravstvenim ustanovama, nepriznavanje regularnih stručnih zvanja… I dobro su nas ”izlupali”, sve nas je ovo već zabolelo…
Ali sada idu čekić i nakovanj, i naše glave između njih!
Kumulativni efekat 10%, plus ”platni razredi”. Klasičan nokaut !
Znamo, znamo, nepošteni ovo neće osetiti. Oni će nastaviti da pljačkaju pacijente i tako nadoknađuju deficit, svi ti vajni kojoti iz profesorskih kabineta, etičkih komiteta, rukovodilačkih fotelja i partijskih foruma…
Pošteni zaposleni u zdravstvu će skupo da plate svoje poštenje, jer se poštenje u Srbiji uvek najsurovije kažnjavalo.
Uvažene koleginice i kolege, pod uslovom da u potpunosti nisam promašio ”temu pismenog zadatka” (”Mrkiću, jedinica ko vrata.”), dakle u slučaju da nisam promašio, moram da primetim da se ponašamo nekako ležerno, ”laganica”, bolesno opušteno, kao da smo u hipnotičkom snu…
Mislim… jasno nam je šta nam se sprema, zar ne?
Mislim… kako ćemo da preživimo, jer ovo je tek početak bezbrojnih udaraca ?
Mislim, ustvari verujem, da niste spremni – poštovane koleginice i kolege – da trpite definitivnu bedu vaše dece i unučadi koju izdržavate, ako ste sopstvenu bedu nekako podnosili.
Pa neću, valjda, da se pravim da se baš ništa ne dešava, a ležerno sam stavio glavu na nakovanj ekonomske propasti, dok prema njoj leti čekić socijalnog beznađa !
Imam osećaj da se zaposleni u zdravstvu ponašaju baš tako, baš kao da im narednih par meseci, kada počne primena ”čekića i nakovnja”, neće doneti zonu totalnog horora kada je u pitanju elementarno preživljavanje.
Zaista, Novi sindikat zdravstva Srbije će se opet obratiti zaposlenima u zdravstvu, opet ćemo održati zborove i tribine širom Srbije, opet ćemo izaći sa argumentima (koji su vam poznati, ali dobro – ponovićemo ih…) i opet ćemo vas pozvati u akciju, i opet ćemo zamoliti sve druge sindikate da budemo jedno i zajedno i opet ćemo jasno naglasiti da vas ne zovemo da ”ginete za ideale i visoka moralna nečela”, nego da se BORITE ZA ŽIVOT I HLEB! Na život i hleb valjda imamo pravo !
I da prestanemo svi da se infantilno pravimo da se ništa ne dešava, jer svako ko ima grama mozga vidi ”strašnu uru pred očima” !
Zar ne…
Živorad Mrkić,
predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije
