ZAKON…

U Srbiji… U Srbiji zaposleni radnici, privremeno zaposleni, nezaposleni radnici, budući radnici – sadašnji studenti i školarci, u Srbiji očevi i majke, babe i dede koji izdržavaju omladinu bez posla, mučenici iz “preduzeća u restruktuiranju”, stečajni očajnici sa stečajnim upravnicima, u Srbiji slušaju grmljavinu, prolom, urlik sa nebesa, pobesneli vrtlog koji se zove “Zakon o radu”.

Cela priča oko ovog Zakona ima svoje dobitnike, gubitnike, vračare, mediokritete, zacenjene novinare i TV voditelje iskolačenih očiju i nabreklih žila, pa i savesne branitelje sindikalne časti, burleski slične promotere i režisere tragikomedije… I sve bi to bilo vredno huke i buke, napada i odbrana, pa
kontranapada, medijskog ludila, zacenjene rasprave i potpunog nipodaštavanja, ignorisanja, samurajke odanosti, cirkusa…
Da mi, ovde u Srbiji, nismo zaboravili glavnu maksimu naše stvarnosti…

Vlast, “veliki”, moćni, novobogataši, politički gurui i aparatčici, krojači naše mere, vajni poslodavci, tajkuni, “dobitnici tranzicije”, elitaaa…Oni zakone ne poštuju.

Možda su rekordi u nepoštovanju zakona, u njihovoj zloupotrebi i manipulaciji postignuti baš kada su u pitanju Zakoni o radu.

I važeći Zakon je poštovan samo kada su njegove odredbe bile protiv radnog naroda, a u svim drugim situacijama kršen, nipodaštavan, zloupotrebljavan…

Ovaj novi Zakon o radu će imati još veći potencijal u tom smislu.

Ipak, možda će pomoći u jednoj stvari. Pravljen je da osakati sindikate. Da ih ojadi, da ih nema. Ali, možda je tu ona “povratna vatra” koju tvorci ove zakonodavne morije nisu očekivali? Ostaće pravi sindikati! Nema ih mnogo u Srbiji. Dosta je ovde “sindikalaca”- podrepaša političkih moćnika, sluga “nevladinih organizacija”, hroničnih članova upravnih odbora, ljudi sa platnih spiskova tajkuna i “vrlih poslodavaca”.

Takve će ovaj Zakon da odnese, da uteknu, da se zavuku u jaruge sopstvene mizerije…

Ostaće oni sindikati koji se bore, koji se ne daju, koji se ne predaju, koje napred vuče ideja, vera, uverenje da je moguće društvo socijalne pravde, čak i ovde kod nas u Srbiji.

Tako će jedan nov, loš, otrovan Zakon imati sudbinu svakog otrova – da postane protivotrov, ako postoje ruke koje smeju da hvataju zmije.

Novi sindikat zdravstva se već 13 godina bori sa otrovom koji truje živote i budućnost čestitih radnih ljudi i njihovih porodica.

Izdržaćemo. Mi ostajemo na nogama. U ringu. Do kraja. Za sve nas ! Mi ne bacamo beli peškir u ring… Ostaje nam samo borba !

Sve kolege zajedno !
Živorad Mrkić, predsednik Novog sindikata zdravstva

Ukoliko vam se svideo članak podelite sa prijateljima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *