– Посланичким групама у Народној скупштини
Предмет: Иницијатива Новог синдиката Србије да се поново размотре решења која могу довести до негативних ефеката Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
Поштоване госпође народне посланице, поштована господо народни посланици,
у скупштинској процедури, по хитном поступку, тренутно се одвија процес доношења Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (у даљем тексту: Закон).
Да су на руководећа места у јавном сектору у последњих 25 година постављани компетенти и поуздани професионалци, а не политички апаратчики, ми сада не би смо размишљали о овом проблему.
Проблем је што Закон, који ће несумњиво бити усвојен у Скупштини, оставља – својом недореченошћу, неконзистентношћу и правно нејасним решењима – невероватно велики простор за злоупотребе, махинације, елиминацију ”неподобних” и застрашујуће притиске на запослене.
Овај Закон је потпуно дехуманизован, до нивоа ”социјалног инжењеринга”, он говори ”бинарним језиком”, за њега не постоје људи, грађани Србије запослени у јавном сектору, њихови животи, породице, људски страхови и проблеми… Закон познаје само бројке, он је чисто квантитативни правни ентитет. Жртвовањем 15% запослених у јавном сектору (и њихових породица) у наредне три године треба постићи уштеду од 0,3% БНП. Језиво и ледено.
Питамо се где је овде значај квалитета, радних особина, вредности личности, људског бића – професионалца запосленог у јавном сектору? Где су овде критеријуми, стандарди и нормативи? Шта са деловима јавног сектора где постоји мањак одређених профила запослених? Шта ако се деси да из јавног сектора буду отпуштени носиоци посла, кључни кадрови и неопходни професионалци, да би се задржали ”политички љубимци”? Имајући у виду какав је карактеран и професионалан профил руководиоца на нивоу основних организационих целина јавног сектора (дакле – оних који ће у егзекутивном смислу спроводити Закон), мислим да ћемо присуствовати трагедији озакоњеног реваншизма и сатирања вредних и поштених, којима је једина кривица у томе што вреде, што су корисни или су имали храбрости да изнесу своје мишљење. Закон за обрачун са ”неподобнима”?
У тексту ”Анализа ефеката Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору” под тачком 9. разматра се питање: ”Да ли су све заинтересоване стране имале прилике да се изјасне о закону?”. Констатује се да је Министарство државне управе и локалне самоуправе образовало Посебну радну групу за припрему текста предлога Закона у којој су били сви заинтересовани (Народна скупштина, министарства, Фискални савет, Стална конференција градова…), само НИСУ били присутни НАЈЗАИНТЕРЕСОВАНИЈИ – они који ће остати без посла. Није било представника запослених у јавном сектору. Није било представника жртава овог Закона. Њихов глас се није чуо. Тиме овај Закон постаје виктимолошка категорија.
Дозволите да поставимо питање: Шта је са правним тековинама Европске уније? Социјални дијалог? Право на консултовање и изражавање мишљења заинтересованих страна? ”Ништа о нама без нас.”?
Такође, нису били присутни ни представници грађана Републике Србије, корисника услуга јавног сектора. Они чија људска права могу да трпе због ефеката Закона, који самим тиме могу имати последице – такође нису консултовани. Видимо да су ”заинтересоване стране” биле окупљене у једној етатистичкој радној групи – и то би било све. Да, дуг је пут до уређене државе.
Питамо се да ли ће држава имати довољне капацитете да контролише спровођење овог Закона и спречава злоупотребе на нивоу организационих целина – правних лица која чине јавни сектор у Републици Србији? По нашем искуству, постоји пракса некажњеног неспровођења или кршења закона, а надзорни и контролни органи државе нису никада ваљано вршили своју дужност у овој области.
Даме и господо народни посланици, Нови синдикат Србије Вам се обраћа молбом да, уколико за то (у овом моменту) има правног простора, употребите свој несумњиви утицај, нормално у оквиру Ваших уставних и законских овлашћења, а у смислу усвајања Закона који би био правно конзистентнији, јаснији и социјално праведнији, а који би био тако конципиран да онемогући малверзације или злоупотребе које су могуће због недоречености тренутног предлога Закона.
С поштовањем,
У Београду, 29.07.2015.год.
за Нови синдикат Србије
Живорад Мркић, председник
