Pismo Ministru

PISMO UPUĆENO MINISTRU RASIMU LJAJIĆU POVODOM INICIJATIVE DA SE POBOLJŠA PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O RADU

Poštovani gospodine Ministre,
U Narodnoj skupštini Republike Srbije trenutno je u proceduri usvajanje Zakona o dopuni Zakona o radu (u daljem tekstu: dopune Zakona o radu). Dopune se odnose na čl. 116. Zakona o radu, koji sada glasi:

”Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže do 45 radnih dana u kalendarskoj godini.”

Dakle, ovde imamo situaciju da do prekida rada dolazi bez krivice zaposlenog, već se rad prekida iz razloga koji se tiču poslodavca, bilo da se radi o određenim objektivnim ili subjektivnim okolnostima. Na primer, poslodavac nije u stanju da obezbedi repromaterijal ili energente za nastavak proizvodnje, ili je došlo do ozbiljnije havarije proizvodnog pogona, postoje prevelike zalihe neprodate robe u magacinu gotovih proizvoda, poslodavcu je privremeno zabranjen rad odlukom nadležnog državnog organa… U svim ovim situacijama, zaposleni su imali pravo da koriste najduže 45 plaćenih radnih dana (plaćeno odsustvo) u toku kalendarske godine (odjedanput ili sa prekidima).

Ova odredba Zakona o radu je garantovala izvesnu zaštitu zaposlenima u slučajevima kada do prekida rada dođe bez njihove krivice, ali je – takođe – bila i više puta kritikovana od strane sindikalnog pokreta. Naime, šta ako prekid rada (odjedanput ili iz više puta) u toku kalendarske godine traje duže od 45 radnih dana? U takvim slučajevima poslodavac nije dužan da isplati zaposlenima nikakvu naknadu zarade za period koji prelazi navedenih 45 radnih dana. Zaposleni i njegova porodica, u toj situaciji, ostaju bez prihoda. Takođe, ostaje nerazjašnjen radno-pravni status zaposlenog po isteku navedenih 45 radnih dana. Da li je zaposleni i dalje u radnom odnosu, imajući u vidu da mu poslodavac ne plaća više nikakve prinadležnosti ? Sindikati su izražavali sumnju da ovako nedoređene zakonske odredbe predstavljaju mogućnost da poslodavci ”zaobiđu” donošenje socijalnog programa, već da na način koji njima daleko više odgovara otpuste određen broj zaposlenih.

Dopune Zakona o radu koje su u skupštinskoj proceduri predstavljaju, ako se ispravno primene, poboljšanje. Ako dopune budu usvojene, čl. 116. Zakona o radu će glasiti (podvučene predložene dopune teksta):

”Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u predhodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz predhodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana.”

Poboljšanje se vidi u stavu 1. dopunjenog čl. 116., gde se pored slučaja gde postoji prekid rada, novčana naknada (plaćeno odsustvo) uvodi i u slučajevima smanjenja obima rada.

Međutim, u novom stavu 2. dopunjenog čl. 116. postoji očigledna slabost rešenja: ”poslodavac može, uz predhodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo…”. Dakle, strane koje odlučuju o sudbini zaposlenih su poslodavac (on ”može”, ako mu se hoće – naravno), uz predhodnu saglasnost ministra zaduženog za poslove rada, da uputi zaposlenog na plaćeno odsustvo. Gde je ovde tripartizam, koji je osnovni princip radno-socijalnih odnosa u civilizovanim zemljama ? Zar ne bi bili primereno da se pitaju i zaposleni, odnosno sindikati koji ih predstavljajuć Razvoj socijalnog dijaloga treba da prihvate sve strane kao zajednički zadatak. Kad se, uz to, konstatuje da novopredloženi stav 2. počinje rečju ”izuzetno”, onda dopune Zakona o radu znatno gube na težini i stepenu obuhvata.

Gospodine Ministre, Novi sindikat zdravstva Srbije Vam se obraća sa predlogom da se dopune čl. 116. Zakona o radu unaprede sledećim rešenjem novopredloženog st. 2. čl. 116. Zakona o radu:

”U slučaju prekida rada, ili smanjenja obima posla koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može posle obavljenih konsultacija sa reprezentativnim sindikatima, uz predhodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz nadoknadu zarade iz stava 1. ovog člana.”

Smatramo da bio ovakvo zakonsko rešenje, uz odgovarajuću primenu, predstavljalo značajno unapređenje u odnosu na dosadašnja rešenja iz Zakona o radu.

U Beogradu, 14.07.2008.god. Živorad Mrkić
Predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije

Ukoliko vam se svideo članak podelite sa prijateljima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *