КАПИТАЦИЈА?

Последње деценије рад здравствених радника у нашој земљи подвргнут је бројним анализама, експериментима, дата је оцена да до сада ништа није ваљало и да под хитно мора да се мења као што се дешава и у околним државама Балкана.

Уследило је писање бројних процедура, увођење пројеката, акредитација и капитација , а како је објашњено од стране Републичког фонда за здравство и нашег ресорног министарства све је у циљу побољшања ефикасности , квалитета рада, а тиме и бољег очувања здравља наших пацијената.
Пројекат под именом“Подршка примене капитације у примарној здравственој заштити у Србији“ чији је носилац Европска унија тврди да је за ово уложила 4,5 милиона евра , а од тога 2 милиона за информациони здравствени систем у целој Србији.Наводе да је за последњих 10 година у здравство Србије уложено 150милиона евра.

Национални носиоци пројекта су:

  • Министарство здравља републике Србије
  • Републички фонд за здравствено осигурање
  • Институт за јавно здравље „Др Милан Батут“

Припреме су трајале пет година , а примена је уследила крајем 2012. године и одмах се потврдило да је то велики промашај на шта су нам суседи Хрватска и Словенија већ увелико сигнализирали с обзиром на сопствено искуство.
Бројни су разлози за овакво мишљење:

  • Капитациона формула садржи пар десетина параметара , а њено формирање водио је тим инфоматичара без консултације са лекарима који су у пракси и који могу дати исправно мишљење. Вођени су само математичким и финансијским параметрима „да што мање кошта“, а ово зна се НЕ ВАЖИ У МЕДИЦИНИ.
  • Чињеница је да су вођени ставом да са што мање прегледа, мање упута,рецепата ви ћете имати бољу оцену па сте тиме бољи лекар.Сви ми који радимо у здравству знамо да то није тачно и да би сте поставили дијагнозу , а тиме што пре приступили лечењу морате користити одређене дијагностичке методе и консултативне прегледе јер ГУБИТАК ВРЕМЕНА када је људски живот у питању нико вам не може вратити.Зна се да је медицина широка и комплексна наука и да због тога постоје бројне специјалистичке гране које треба користити исправно и благовремено.
  • Ми лекари под лупом ове капитационе формуле условљени смо да пишемо јефтиније лекове али ово не смемо дозволити јер се зна који лек је делотворнији ,и где је процес излечења бржи,а ово захтева наша лекарска етика и ХИПОКРАТОВА заклетва.
  • Приоритет је дат превентивним прегледима , а то значи да сваки дан морате имати одређени број систематских прегледа јер у противном оцена вам се драстично смањује.Ко ради у здравству зна да сваки наш преглед садржи куративни и превентивни део , а са друге стране ви од великог прилива болесних пацијената не можете да обрађујете здраве .Према последњим информацијама из министарства на пет лекара који оду у пензију можете примити једног што је на терену видно па примамо сваки дан преко 50 пацијената што је далеко изнад норме.
  • У старту овог пројекта говорило се о ограниченом броју пацијената по лекару , а сада тога више нема па смо под невиђеним притиском пацијената , а нажалост и морбидитет је у експанзивном расту,посебно онколошких , кардиолошких и психијатриских пацијената који захтевају више времена и пажње од свог лекара.
  • Бројне су недоумице , нејасноће и недефинисани критеријуми капитације које нас,здравствене раднике,ставља у подређени положај.Медијска иступања носиоца пројекта да ће пацијентима бити боље и да имају више права на одређене лекове,дијагностике и лечење само су нама ,лекарима, направили велики проблем да им објашњавамо да фонд то не дозвољава, а не да им ми то не дамо.

Када све то сагледате ,сви ми који радимо у здравсту и у непосредном контакту са пацијентом у сталном смо мобингу од Министарства, Фонда,руководиоца са једне ,а са друге стране су наши пацијенти,наша људска и лекарска етика .

Све ове замерке капитације су оправдане и доказиве тако да и овај пројекат као и многи до сада немају примену , штетни су,и за ово треба да одговарају они који су прихватили и протажирали.Нажалост,много времена , беспотребне приче ,ангажовања и пре свега огромне количине новца слиле су се не знамо где и за шта?

Председник НСЗ Дома здравља “Нови Сад“
Нови Сад члан Председништва НСЗ Србије
10.3.2014. др Драгица Јанков Видачић

Уколико вам се свидео чланак поделите са пријатељима

Živorad Mrkić

Živorad Mrkić

Председник Новог синдиката здравства Србије

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *