Албанске ”власти” на Косову и Метохији спроводе очигледан злочин против човечности стварањем последњег националног гета на тлу савремене Европе, гета у који су сатерали и наше колеге здравствене раднике и њихове пацијенте, укључујући и децу – само зато што су српске националности. И све то уз громогласно ћутање Европске Уније, уз понеку анемичну примедбу – која је више цинизам у односу на претећу хуманитарну катастрофу.
Својом политиком блокаде уредног снабдевања здравствених установа и апотека лековима и санитетским материјалом, медицинским гасовима и осталим потребштинама које су неопходне за нормалан рад здравствених установа и пружање здравствене заштите пацијентима, властодршци из Приштине чине недела која би се чак и у ратним условима сматрале злочином. Наиме, чак и у рату – по слову и духу Женевских конвенција – мора се омогућити нормалан рад и снабдевање санитетских служби и система здравствене заштите. На Косову и Метохији, под мандатом Уједињених нација, ИНМИКА, ”Еулекса” и КФОР-а, у условима за који именовани тврде да су ”редовно стање”, отежава се и блокира снабдевање здравствених установа лековима, санитетским материјалом, енергентима, храном и другим потребштинама. Тиме се директно угрожава процес несметаног спровођења здравствене заштите у срединама са већинским српским становништвом, што угрожава добробит, здравље и живот пацијентима српске националности, као и другог неалбанског становништва у несрећном гету у који су сатерани. Ова политика приштинских силника више личи на блокаде гета, које су спровођене за време II светског рата, него на ”царински рат” или ”100% економске санкције”. И док се цео свет згражава ове ужасне праксе из година светског рата, данас смо сведоци да Европа и демократски Западни свет немуштим изјавама и заједљивим коментарима заправо охрабрују овакво нечовечно и антицивилизацијско поступање силника из Приштине.
Изгледа да дежурним ”чуварима људских права, слободе и демократије” ово није важно, јер се ради о Србима, а Срби немају никаква права у њиховом систему вредности. Поготово ако живе на Косову. Чак и када су болесни, повређени, па и када се ради о болесној деци, трудницама пред порођајем, тек рођеним бебама и њиховим мајкама, или старијим и хронично оболелим.
Заштитити и омогућити лечење за болесну децу, труднице, тек рођену дечицу и њихове маме, повређене и животно угрожене, старе и немоћне су високе вредности хуманизма и савремене цивилизације. Ове групе становника су заштићене највишим правним, обичајним, моралним и цивилизацијским нормама. Оно што важи за сваког пацијента и корисника здравствених услуга у свету, мора да важи и за пацијенте у српским срединама на Косову и Метохији.
Ако је ситуација већ веома озбиљна у КБЦ Косовска Митровица, можемо само замислити како је у
Општој болници у Пасјанима, Дому здравља у Гораждевцу или Штрпцима.
Здравствени радници Србије сматрају својом људском и професионалном дужношћу да дигну свој глас против тираније над болесном децом, трудницама, старима, свим пацијентима и изнесемо свој захтев међународним политичким покровитељима и менторима приштинских властодржаца да им наложе да прекину терор исцрпљиваљем и окончају иживљавање над болеснима и немоћнима у српским срединама.
У Београду, 17.12.2018.год.
за Нови синдикат здравства Србије
Живорад Мркић, председник
