Предмет: Апел посланичким групама у Народној скупштини РС, да одбијањем да усвоје Закон о систему плата запослених у јавном сектору, реафирмишу принципе социјалног дијалога и значај колективних уговора.
Уважене даме и господо, поштовани народни посланици,
Нови синдикат здравства Србије Вам се обраћа овим апелом, ма макар он био редак глас ”вапијућег у пустињи”. Наиме, апелујемо на Вас да одбијањем да усвојите Закон о систему плата запослених у јавном сектору реафирмишете принципе социјалног дијалога и значај колективних уговора.
Зашто се плате запослених у јавним службама не би уређивале социјалним дијалогом и колективним уговорима? Који је разлог да се уместо колективних уговора, који су цивилизацијска тековина и показатељ демократичности друштва, приступа бирократском и аутократском принципу уређивања плата искључивом вољом државе, уз нешто ”социјалне козметике”?
Позивамо Вас да пођете од правних норми и цивилизацијских тековина које промовишу колективно преговарање приликом утврђивања зарада запослених, те да истакнете европски социјални принцип да када је држава у позицији послодавца, тада треба према својим запосленима да се постави као коректни послодавац, а не као држава – кроз институције монопола државне власти и силе.
Због чега се зараде запослених у јавном сектору уређују посебним законом који искључује институт уређивања зарада превасходно социјалним дијалогом и колективним преговарањем? Такав став није у складу са вредностима и документима Европске уније, којој тежите.
Шта више, решења из Закона о систему плата запослених у јавном сектору дијаметрално су различита од решења домаћег Закона о раду, члан 3. став 1., који уређује да ће се права, обавезе и одговорности запослених утврђивати колективним уговором.
Такође, Закон о систему плата запослених у јавном сектору је суштински противан Конвенцији 98 Међународне организације рада о правима радника на организовање и колективне преговоре из 1949. год. Ова Конвенција обавезује државе чланице МОР-а које су је ратификовале ”… да се потстакне и унапреди развој и шире коришћење процедуре добровољних преговора путем колективних уговора…”. Како ће Република Србија потстицати нпр. приватне послодавце да уређују зараде запослених колективним уговорима, када се сама не придржава тог принципа тамо где је она послодавац?
Сем тога, зар неће усвајањем Закона о систему плата запослених у јавном сектору бити дискриминисано више стотина хиљада запослених у Републици Србији? Док остали запослени у нашој земљи имају право да своје плате уређују колективним преговарањем и закључивањем колективних уговора, запослени у јавном сектору су за ово право ускраћени, самим тим и дискриминисани.
Поштоване даме и господо, позивамо Вас, народне посланике из свих посланичких група, да одбијете да усвојите предлог наведеног Закона и тиме реафирмишете принципе социјалне демократије и правде.
У Београду, 26.02.2016.год.
за Нови синдикат здравства Србије
Живорад Мркић с.р., председник
